Библиотека шабачка

ТИМСКИ РАД У БИБЛИОТЕЦИ

2012-02-02T13:23:00.000+01:00

Семинар на тему „Тимски рад у библиотеци“, организован у склопу редовних едукативних активности Матичне службе, одржан је у среду 1. фебруара у Библиотеци шабачкој. Предавач Бранка Павловић, психолог и професор на Високој школи струковних студија за васпитаче у Шапцу, предочила је присутним различите аспекте функционисања тима у оквиру библиотеке. Појам и основне карактеристике тима, особине тимског играча, доношење одлука у оквиру тима, улоге у тиму, примена тимског рада, као и предности и изазови тимског рада и какрактеристике успешних тимова, теме су које су третиране током семинара. Библиотекари матичне библиотеке су, кроз ову тренинг-радионицу, имали прилику да упознају, али и обогате и усаврше своја знања и вештине везане за тимски рад.

Читање лечи поремећаје!

2012-01-19T14:50:00.001+01:00

Стручњаци су установили да је библиотерапија ефикасна у лечењу поремећаја исхране, расположења, страха од отвореног простора, алкохолизма, разних видова зависности, стреса и анксиозности. Све више се користи као додатак традиционалној психотерапији.

Библиотерапија (терапија читањем) је изражајна терапија која користи однос између појединца и садржаја књиге, поезије и других облика писаних речи, а најчешће се примењује уз терапију писања.

Још су стари Грци веровали у лековиту моћ читања и зато су увек изнад врата библиотеке стављали натпис „Лековито место за душе".

Домаћи портал Здравље наводи да је основни концепт библиотерапије да је читање лековито искуство, а књижевни извори могу помоћи у решавању сложених проблема.

Код деце библиотерапија може добро да утиче на њихово самопоуздање, јер књига детету може објаснити како да се носи са стресом, развија креативност и решава проблеме.

Што се тиче ученика, библиотерапија се показала одличном као помоћ код задиркивања, исмејавања, страхова, сексуалних промена, тескобе и смрти блиских особа.

У већини случајева, библиотерапија се користи као додатак традиционалној психотерапији.

Особама које се лече когнитивно - бихевиоралном терапијом, библиотерапија приступа на посебан, индивидуалан начин.

На пример, особа која пати од булимије највероватније ће добити за читање књиге које описују њено стање, а такве информације помажу пацијентима да боље разумеју разлоге лечење и да пораде на променама у свом понашању.

Међутим, библиотерапија највероватније неће бити корисна код људи који пате од поремећаја мисли, психозе, ограничене интелектуалне способности, дислексије или активног отпора на лечење.

Такође, библиотерапија се примењује и код многих врста психичких проблема, а стручњаци су установили да је одлична за лечење поремећаја исхране, расположења, страха од отвореног простора (агорафобије), алкохолизма, разних видова зависности, стреса, анксиозности...

За разлику од многих стандардних облика психотерапије, библиотерапеут има приступ који најчешће укључује конкретне примере са којима се пацијент може поистоветити.

Стручњаци указују да библиотерапеут мора бити стабилна особа, истински заинтересована за друге, способна да саосећа са другим људима, без моралисања, претњи или наређивања.

СЕЋАЊЕ НА ОСКАРА ДАВИЧА

2011-12-29T08:10:00.002+01:00

Поводом сто година од рођења великог песника, романописца и новинара, Библиотека Шабачка у сарадњи са Институтом за књижевност и уметност из Београда, организовала је научни скуп о поетици овог великана.

Иако је оставио дубок траг у српској књижевности, стогодишњица рођења Оскара Давича, у Србији није обележена. Одужујући се познатом великану Библиотека Шабачка организовала је научни скуп.

Песник Детињства, Хане, Вишње за зидом, песник Србије, Оскар Давичо, непроцењива је вредност српске књижевности, иако је последњих деценија његово стваралаштво било померено из жиже уметничких збивања. Независно од идеологија и њихових промена, научни скуп у Шапцу, кажу организатори, баца ново светло на Давичову вредност и у 21. веку.

Јован Делић са Филолошког факултета у Београду каже да је место Оскара Давича на плану социјалне поезије, његове песничке слике, родољубиве поезије и уопште на плану осецања језика, неспорно.

О Давичовом месту у родном Шапцу, сведочи богата збирка песама, романа, осврта, превода и фотографија, али и писама које чува Завичајно одељење библиотеке.

"Свака песма коју ми чувамо у нашем Завичајном одељењу постоји минимум у пет или шест варијанти, свака је другачија, и у свакој се налази одговарајућа песничка напомена, а то је познаваоцима лика и дела Оскара Давича веома интересантно", каже Кристина Арсеновић из Библиотеке шабачке.

Богат фонд Давичових дела има и позајмно одељење, али се мора признати да су данашњи читаоци ретки зналци и љубитељи овог писца. Читаоци кажу да је потребно много више времена да би се схватила његова дела.

Да је Давичо помало заборављен кажу и Шапчани, јер овај град нема улицу која носи његово име.

"Сматрам да је давање имена знаменитих Шапчана улицама част. Иако ми је Оноре де Балзак много блискији за читање, свкако би град требало да има улицу по Оскару Давичу, а не Балзаку", каже један суграђанин.

Колико Давичове поруке значе и данас, записано је у књизи утисака учесника научног скупа. Једна од њих је: "Давичом смо постали, да, вичнији речи, смислу, поезији"...

Примери добре праксе у раду Одељења за децу

2011-12-19T08:30:00.004+01:00

Библиотекари Библиотеке шабачке угостили су 15. XII колеге из Владимираца, Богатића, Љубовије, Малог Зворника, Руме, Сремске Митровице, Ваљева и Крупња у оквиру радионице под називом Примери добре праксе у раду Одељења за децу. Кроз разговор обогаћен видео презентацијом размењена су искуства присутних у раду са децом и тинејџерима.
Овакав вид сарадње и креативног дружења треба да да нови квалитет у вођењу програма намењених најмлађим корисницима, али и групацији која у овоме није довољно заступљена - тинејџерима.

ДАН БИБЛИОТЕКАРА 14.12.2011.

2011-12-06T07:53:00.000+01:00

Дан библиотекара Србије биће свечано обележен у Народној библиотеци Србије у Београду у среду, 14. децембра 2011. са почетком у 12 часова.
Након уводних речи, биће представљен нови број часописа „Библиотекар” и доделиће се награде и повеља Библиотекарског друштва Србије.

Инвентарисање и ревизија библиотечке грађе

2011-11-11T10:32:00.000+01:00

Правна заштита библиотечке грађе: инвентарисање и ревизија класичних и савремених носилаца информација у библиотекама назив је семинара који је 10. новембра одржан у Библиотеци шабачкој. Бојана Вукотић, библиотекар саветник из Одељења за развој библиотечког система Народне библиотеке Србије, одржала је предавање библиотекарима матичне и општинских библиотека Мачванског округа. Присутни су кроз дато излагање обогатили и употпунили своја постојећа знања о инвентарисању, ревизији и отпису библиотечке грађе. Семинар је организован од стране Матичне службе Библиотеке шабачке као део редовних програма намењених едукацији библиотекара.

Међународна конференција БДС

2011-11-03T08:27:00.000+01:00

Конференција Библиотекарског друштва Србије "Хоризонти светског и европског библиотекарства у дигиталном добу", одржана 27. и 28. октобра 2011. године, бавила се променама и изазовима које ново дигитално окружење поставља пред библиотеке и информационе системе и услуге.
Основни циљ ове конференције био је представљање и разговор о савременим проблемима, иновативним приступима и решењима у следећим областима:

§ Дигитализација културног и научног наслеђа,

§ Слободан приступ информацијама,

§ Светске и европске смернице за библиотеке,

§ Библиотека као подршка информационом друштву (ИТ инклузија).

Присуство угледних гостију из иностранства, добре презентације из неколико држава света, добра посећеност библиотекара, присуство и говор ресорног министра, обележили су и обогатили Х Међународну конференцију која је одржана у амфитеатру НБС.

Конференција је одржана уз подршку Министарства културе Републике Србије.

Тимски рад у библитекама

2011-11-03T08:26:00.000+01:00

Матична служба Библиотеке шабачке организовала је 20. октобра 2011. у библитеци „Јанко Веселиновић“ у Богатићу стручни семинар за библиотекаре општинских библиотека Мачванског округа. Предавач Бранка Павловић, психолог и професор на Високој школи струковних студија за васпитаче у Шапцу, одржала је тренинг-радионицу на тему Тимски рад у библитекама. Присутни су, кроз активно учешће у семинару, имали прилику да се упознају са различитим аспектима функционисања тима у оквиру библиотеке.

Богатић, као место одржавања, одабран је из два разлога. Окупљање у најмлађој библитотеци у округу представља знак подршке колегама који тек формирају своју установу. Стручно усавршавање у једној од општинских библиотека почетак је нове праксе одржавања едукативних програма у библиотекама у домену матичности Библиотеке шабачке.

САЈТ БИБЛИОТЕКЕ ШАБАЧКЕ НА WEB FESTU

2011-10-25T15:05:00.000+02:00

МОЖЕТЕ ГЛАСАТИ ЗА НАС ПУТЕМ ДАТОГ ЛИНКА :)

http://webfest.nadlanu.com/pocetna/specijalno/web-fest/Biblioteka-sabacka.wf-425.429.html#voteinfo

2011-10-11T08:14:00.001+02:00

ДАН БИБЛИОТЕКЕ

НАГРАДЕ БИБЛИОТЕКАРСКОГ ДРУШТВА СРБИЈЕ

2011-10-03T11:11:00.002+02:00

Управни одбор Библиотекарског друштва Србије расписао је конкурс за награде Друштва.

На основу чл.4.Правилника о додели Награде Стојан Новаковић

БИБЛИОТЕКАРСКО ДРУШТВО СРБИЈЕ
РАСПИСУЈЕ:

КОНКУРС
ЗА ДОДЕЛУ НАГРАДЕ СТОЈАН НОВАКОВИЋ
ЗА 2011. годину
***

НАГРАДА СЕ ДОДЕЉУЈЕ
АУТОРУ ИЛИ ГРУПИ АУТОРА
ЗА
ОБЈАВЉЕНО ДЕЛО НА СРПСКОМ ЈЕЗИКУ
ИЗ ОБЛАСТИ БИБЛИОТЕЧКО
ИНФОРМАЦИОНЕ ДЕЛАТНОСТИ
(теоријски оглед, историјску студију,
компаративну анализу, библиографију,
штампани каталог и др.) КОЈЕ ПРЕДСТАВЉА ДОПРИНОС
БИБЛИОТЕКАРСТВУ.

НАГРАДА СЕ УРУЧУЈЕ СЕ НА ДАН
БИБЛИОТЕКАРА СРБИЈЕ 14.ДЕЦЕМБРА.

ОБРАЗЛОЖЕНИ ПРЕДЛОЗИ ДОСТАВЉАЈУ
СЕ БИБЛИОТЕКАРСКОМ ДРУШТВУ СРБИЈЕ
И САДРЖЕ:
5 примерака књиге
рецензију,
образложење предлагача,
радну биографију,
библиографију радова

Предлози се примају до 30. ОКТОБРА 2011.године

Предлоге слати на адресу:
Весна Ињац
Народна библиотека Србије
За Библиотекарско друштво Србије
Конкурс Стојан Новаковић
Скерлићева 1
11 000 Београд

--------------------------------------------------------------------------------------

НА ОСНОВУ ЧЛ.5.ПРАВИЛНИКА О ДОДЕЛИ НАГРАДЕ НАЈБОЉИ БИБЛИОТЕКАР

БИБЛИОТЕКАРСКО ДРУШТВО СРБИЈЕ

РАСПИСУЈЕ

К О Н К У Р С ЗА ДОДЕЛУ НАГРАДЕ Најбољи библиотекар

у школској, специјалној, високошколској, народној и националној библиотеци за
2011. годину
Награда се додељује
делатности у својој средини и шире
библиотечком раднику за
допринос развоју, унапређивању
и промоцији библиотечко-информационе делатности

Образложени предлози
достављају се Библиотекарском
друштву Србије и садрже :

* образложење предлагача,
* радну биографију,
* библиографију радова -
све у 5 (пет) примерака

НАГРАДА СЕ УРУЧУЈЕ СЕ НА ДАН
БИБЛИОТЕКАРА СРБИЈЕ 14.ДЕЦЕМБРА

Предлоге слати на адресу:

Весна Ињац
Народна библиотека Србије

За Библиотекарско друштво Србије

Конкурс Најбољи библиотекар

Скерлићева 1

11 000 Београд

Предлози се примају до 30. Октобра
2011.године

--------------------------------------------------------------------------------------

На основу чл. 4. Правилника о додели Награде ЗАПИС

БИБЛИОТЕКАРСКО ДРУШТВО СРБИЈЕ

РАСПИСУЈЕ:

К О Н К У Р С ЗА ДОДЕЛУ НАГРАДЕ

ЗАПИС ЗА 2011. ГОДИНУ

Награда се додељује појединцу заслужном за развој

библиотечко-информационе делатности и библиотекарства.

НАГРАДА СЕ УРУЧУЈЕ СЕ НА ДАН БИБЛИОТЕКАРА СРБИЈЕ 14. ДЕЦЕМБРА

Образложени предлози
достављају се Библиотекарском
друштву Србије и садрже :

*образложење предлагача,
* радну биографију,
* библиографију радова -
све у 5 (пет) примерака

Предлоге слати на адресу:

ВЕСНА ИЊАЦ
Народна библиотека Србије
ЗА БИБЛИОТЕКАРСКО ДРУШТВО
СРБИЈЕ

Конкурс ЗАПИС
Скерлићева 1
11 000 Београд

Предлози се примају до 30.
ОКТОБРА 2011.године

КЊИГЕ НА ПОКЛОН

2011-09-04T19:26:00.001+02:00

Библиотека шабачка је припремила одређен број књига које је планирала да поклони школским библиотекама. Позвани сте да дођете и да одаберете наслове који вам одговарају и којима би сте обогатили постојећи фонд.

ПРИСТУП ЛОГИЧКОГ ОКВИРА И РАЗВИЈАЊЕ ПРЕДЛОГА ПРОЈЕКТА

2011-05-19T11:42:00.001+02:00

Тренинг – семинар Приступ логичког оквира и развијање предлога пројекта вођен од стране Бранке Павловић, психолога, професора на Високој школи струковних студија за васпитаче у Шапцу и врсног стручњака у области пројектног планирања, одржан је у Библиотеци шабачкој у среду 18. маја 2011. године. Најновији у низу едукативних семинара о пројектима окупио је библиотекаре општинских библиотека Мачванског округа као и део пројектног тима библиотеке домаћина.

Присутни су имали прилику да обогате и унапреде своје постојеће знање везано за пројекте кроз излагање о Приступу логичког оквира (Logical Framework Approach) у процесу развијања предлога пројекта. Приступ логичког оквира или Логички оквир за пројекте је у исто време аналитичко оруђе за пројектно планирање и управљање оријентисано на циљеве, систематски метод бирање пројектне стратегије као и систем обезбеђивања квалитета.

Стручни семинар на тему Обрада некњижне грађе

2011-04-21T16:43:00.002+02:00

У Библиотеци шабачкој је у четвртак 21. априла одржан стручни семинар на тему Обрада некњижне грађе. Гости предавачи су биле колеге из НБС, Маша Милорадовић и Славен Попара. Инетерактивном презентацијом су присутним библиотекарима из општинских библиотека Мачванског округа и библиотекарима Одељења каталошке обраде књига пренели своја знања и искуства по питању обраде некњижне библиотечке грађе. Информативно и бројним примерима обогаћено предавање веома је корисно за употпуњавање знања овдашњих библиотекара у области каталогизацији.

За пројекте у култури 8.520.000 динара

2011-04-13T21:28:00.000+02:00

На основу Одлуке градоначелника Шапца Милоша Милошевића о финансирању и суфинансирању програма у култури Града Шапца за 2011. годину, одобрени су пројекти:
- истраживање, заштита и коришћење културног наслеђа
(Библиотека шабачка)
- књижевна и издавачка делатност
(Библиотека шабачка, Културни центар, Задужбинско друштво „Први српски устанак“ Мишар, Бранко Шашић, Иван Глишић)
- музичка делатност
(Културни центар, Музичка школа „Михаило Вукдраговић“)
- ликовна делатност
(Културни центар, Удружење ликовних стваралаца Шапца, Дом културе Прњавор)
- сценско стваралаштво и интерпретација
(Културни центар, Дом културе Прњавор, Основна школа „Вук Караџић“, Удружење грађана „Маска“, Задужбинско друштво „Први српски устанак“ Мишар, Зоран Кикић
- филмска и аудио-визуелна делатност
(Мирјана Чворић, Ханибал Ковач, Удружење грађана „Чивијаши“)
- научноистраживачка и едукативна делатност у култури
(Библиотека шабачка)
- традиционална култура и културно-уметнички аматеризам
(КУД „Абрашевић“, Дом културе Прњавор, Удружење дистрофиачара Мачванског округа).

Средства за реализацију пројеката у износу од 8.520.000,00 динара обезбеђена су у буџету Града Шапца.

СКУПШТИНА БИБЛИОТЕКАРСКОГ ДРУШТВА СРБИЈЕ

2011-04-11T11:49:00.002+02:00

У Римској дворани Библиотеке града Београда одржана је 7. априла изборна Скупштина Библиотекарског друштва Србије (БДС). Усвојен је нови Статут Друштва и изабрано је ново руководство. За председника Друштва изабрана је Јасмина Нинков, подпредседник је Весна Ињац, док је нови-стари секретар Весна Црногорац.
Изабран је и нови Управни и Надзорни одбор.

ЗА ЧЛАНОВЕ УПРАВНОГ ОДБОРА БДС, мандат: април 2011. – април 2015. изабрани су:

1. Милица Стевановић, Народна библиотека, Крушевац

2. Гордана Ђилас, Библиотека Матице српске, Нови Сад

3. Бојана Вукотић, Народна библиотека Србије, Београд

4. Весна Вуксан, Библиотека града Београда

5. Весна Петровић, Градска библиотека ''Г.Возаревић'', Сремска Митровица

6. Др Гордана Стокић , Филолошки факултет, Београд

7. Милун Васић, Народна библиотека, Јагодина

8. Небојша Цвејић, Библиотека шабачака, Шабац

9. Драгослава Родаљевић, Народна библиотека, Ужице

10. Драгослав Васић, Народна библиотека ''С.Сремац00, Ниш

11. Беба Станковић, Народна библиотека, Пожаревац

12. Мр Сања Антонић, Универзитетска библиотека ''С.Марковић'', Београд

ЧЛАНОВИ НАДЗОРНОГ ОДБОРА, мандат 2011-2015.

1. Др Добрила Бегенишић, Београд

2. Гордана Стевић, Пожега

3. Вера Петровић, Београд

Свака нова књига луксуз

2011-03-11T14:11:00.002+01:00

У Србији постоје градови који ни динар не улажу у куповину књига за библиотеке, па се читаоци сналазе на разне начине. Једва седам одсто становништва има чланску карту библиотеке, по чему смо на зачељу Европе.

Срби на последњем месту у Европи по броју чланова библиотека

На печат “Чувај књигу", којим се обележавају примерци позајмљени из библиотеке, сасвим су заборавили у неким деловима Србије. Звучи невероватно, али у неколико наших градова, протекле две-три године, дословно ни један динар није уложен у куповину нових књига за библиотеке, које су као куће књига лучоноше духа и писмености.

Прецизније, од 27 општина и градова, који имају месне библиотеке, прошле године, чак њих 20 је планирало да из буџета издвоји упола мање од потребног стандарда (који подразумева повећање библиотечког фонда за бар пет процената). У Сомбору, Јагодини, Ужицу, Крушевцу, Пироту, Лесковцу, Косовској Митровици, Смедереву и Прокупљу планирали су између 10 и 20 пороцената од стандарда, док су у Зрењанину, Панчеву, Сремској Митровици, Смедеререву и Прокупљу сматрали да је за нове књиге потребно и мање од десет одсто. Стање је још горе у 120 осталих јавних библиотека, а најгоре - у школским библиотекама.

- Функционисање јавних библиотека је угрожено последњух 20 година, углавном због беспарице, али и због неодговорне културне политике коју воде градови и општине, који су као оснивачи по закону дужни да финансирају библиотеке - каже нам Владимир Шекуларац, начелник одељења за унапређење библиотекарског система Народне библиотеке Србије. - Не само што су средства која оснивачи одвајају из буџета за обнављање библиотечког фонда недовољна, него је присутна и тенденција смањења. Велики је проблем и што стандарди по којима функционишу јавне библиотеке ни за кога нису обавезујући. Нови чланови јавне библиотеке у Србији су током 2009. године уписале 523.794 одрасла члана и 227.722 деце до 14 година. Исте године сваки одрасли члан библиотеке изнајмио је за читање 16 књига.

Нешто боља ситуација је само у Београду и Новом Саду, где читаоци пре могу да дођу до нових и актуелних наслова, па онда и не чуди што је једва седам одсто становништва наше земље има чланску карту библиотеке. Готово да је поразно поређење са развијеним земљама у којима је и до 40 одство становиштва учлањено у библиотеке. Према анализи “Мрежа јавних библиотека у Србији 2000 - 2009" коју је направио наш саговорник, у библиотекама је 2009. укупно било 14 милиона, а исте године издато је на коришћење 8.465.597 књига.

- Када број коришћених књига поредимо са расположивим фондом у истој години, добијамо најзначајнији параметар за ефикасност мреже јавних библиотека, такозвани обрт књиженог фонда који је 2009. износио свега 0,60 - закључује Шекуларац, уз напомену да према важећим стандардима јавна библиотека мора да бар два пута обрне свој фонд током године.

Разлог за то је, сматра, што су наше библиотеке затрпане неактуелним и корисницима непотребним књигама. За разлику од нас, у свету се из библиотека отписују сви наслови који три године нису дати на коришћење и мењају новим, траженијим.

Закинуте за новац од оснивача, наше библиотеке се приновљују од оног што им држава додели кроз годишњи откуп књига министарства за културу. Поклоном који добију од државе, нажалост, фонд књига увећају тек за десетину. То, међутим, не важи за школске библиотеке које не добијају никакву помоћ министарства просвете, а из буџета које школе имају за одржавање, нова књига је прави луксуз у поређењу са свим рупама које ваља закрпити. У већини наших школа у библиотекама не постоји чак ни важећа лектира!

Ако се већина наших јавних библиотека (што се посебно односи на оне у провинцији, са часним изузецима), према ономе што нуде читаоцу, упореде са Унесковим Ифла стандардима, личиће на - музејске примерке. Јер, једна савремена библиотека, поред књижевних и некњижевних дела за одрасле, младе и децу, мора да има референтна дела, приступ базама података, часописе, службене информације (укључијући и информације о локалним органима управе), пословне информације, изворе за завичајну историју, генеаолошке изворе, музичке композиције, рачунарске игре, играчке, материјале за учење... Оваква библиотека, из наше перспективе личи на “спејс шатл".

Најстарији члан Библиотеке шабачке

2011-03-07T09:36:00.002+01:00

Учитељица у пензији Мара Владић члан је библиотеке у Шапцу осамдесет година, а њена историја читања приказана је на сајту наше установе.

Библиотеке се, више него икад, суочавају са изазовом нових технологија, електронских медија, интернета: они нуде лако доступне и разноврсне садржаје а не изискују никакав напор корисника који не мора ни да изађе из куће да би дошао до њих. Ипак, ниј едан од нових медија још није успео да у потпуности замени штампану књигу.

Поред књига, највеће благо сваке библиотеке зато и јесу читаоци. Судећи по њиховом броју, Библиотека шабачка је међу богатијима у Србији.

Међу више од 12.000 чланова много је младих људи. Поносна на армију младих читалаца, Библиотека се посебно дичи својим најстаријим члановима, међу којима је 86-годишња учитељица у пензији, Мара Владић.

Библиотека је, према њеним речима, од детињства други дом. У недостатку дечје литературе, читала је озбиљније књиге које је, прича Мара Владић, позајмљивала од учитељице. Са осам деценија стажа у Библиотеци и чланском картом број 100, књиге чита са истим жаром: годишње из библиотеке позајми бар тридесетак наслова.

"Без књиге била бих усамљена и несрећна"

"У животу, мени је књига све", каже Мара Владић, којој ни снег ни степенице нису препрека да потражи ретку књигу у читаоници. "Кад не бих читала, била бих усамљена и несрећна."

Књига јој је била утеха и у вихору рата, каже, и топло је препоручује свима, посебно савремене писце: "Препоручила бих Дорис Лесинг или Емира Кустурицу који радњу приказују сажето, без детаљних описа који замарају читаоца. Остављају нам да нешто и сами замислимо, што за мене има посебну вредност. "

"Када бисмо замислили идеалног читаоца, онда би то била госпођа Мара Владић. То је личност са ставом, изузетном културом, стилом, начином комуникације. Зато књиге које је она прочитала радо препоручујемо нашим читаоцима", каже Ана Павловић, информатор у Библиотеци.

Љубав према књижевности Мара Владић није сачувала само за себе: бројне генерације својих ученика научила је да заволе књигу, и многи од њих су - као и она - дугогодишњи чланови Библиотеке шабачке.

Дискусија око етичких принципа за библиотекаре

2011-03-04T18:34:00.002+01:00

Тема „Професионална етика“ је деценијама била потпуно небитна за немачке библиотекаре. Међутим, нека врста самопровере игра све важнију улогу, с обзиром на одговорност библиотекара у информатичком друштву.

Библиотеке свој задатак у оквиру демократског друштва традиционално виде у томе што свим грађаним обезбеђују слободан приступ информацијама. С обзиром на ту изузетно велику друштвену одговорност, може деловати чудно што библиотекари у Немачкој дискутују о етичким принципима својих професионалних поступака. Коначно, током последњих деценија све су већи изазови услед смањења буџета и употребе нових технологија - примера ради, када се ради о равноправном третману свих грађана или о заштити података.

Недостатак демократске традиције

Стручњаци сматрају да мањак пажње који се у Немачкој придаје овој теми, потиче од традиције која је карактеристична за немачко друштво у целини. „Ми живимо у друштву чија је колективна свест, поред осталог, и даље обележена дугом прошлошћу под владавином државних ауторитета“, објашњава Херман Реш из Института за информатичке науке при Вишој стручној школи у Келну. „Тако су библиотекари вековима себе схватали као продужену руку државе. Свој задатак су видели у томе да сачувају и заштите национално културно благо. Слично као и пред бирократским инстанцама, корисници немачких библиотеци су дуго времена били превасходно подносиоци молби. Тек су пре око 20 до 30 година почеле да се догађају корените промене у правцу оријентације ка корисницима и муштеријама.“

Радни кружок Критички настројени библиотекари и библиотекарке (Arbeitskreis Kritische BibliothekarInnen, skr. Akribie / Akribija) у изостанку дискусије о етичким питањима види слабост у демократском поимању професије. „Упркос напретку и либерализацији у разним областима, библиотеке у Немачкој су још увек изразито хијерархијски организоване“, каже Фрауке Март-Томзен, представница кружока Акрибија. „Из наше перспективе приметан је знатан недостатак промишљања о друштвеној мисији библиотека, као што је то случај у англоамеричким и скандинавским земљама. Библиотекари тамо веома озбиљно схватају своју етичку обавезу, а преузимају и одговорност у односу на даљи демократски развој друштва.“

Дискусија мора да се настави

У САД је већ 1938. донета одлука о професионалној библиотекарској етици. То за библиотекаре представља основу за проверу властитих поступака. Уједно, тиме се успоставља и транспаретност за кориснике. И, коначно, библиотекарима је од користи када морају да поступају самоуверено - на пример када се догоде нежељене интервенције државе.

У Немачкој је тек 70 година касније формулисан текст посвећен етичким основама професионалних поступака. Представљан је марта 2007. године, а саставило га је Кровно удружење „Библиотека & информација Немачка“ („Bibliothek & Information Deutschland“), скраћено БИД, на Библиотечком конгресу у Лајпцигу.

Представници кружока Акрибија су, осим садржаја, критиковали и начин настанка овог текста, сматрајући га недемократским. „Професионална етика може да настаје само одоздо и то кроз дугогодишњу дискусију - на основу анкета и упоређивања на међународном плану“, сматра Фрауке Март-Томзен. „Мишљења смо да недостају неки важни аспекти. Професионална етика би требало да указује на смернице поступања у конфликтним ситуацијама. То могу бити сукоби са нечим што је наметнуто споља, на примера са упитима који потичу од служби задужених за заштиту устава, а који се тичу података о корисницима библиотека. Међутим, понекада су то и сукоби унутар библиотеке, на пример када се сараднице и сарадници не слажу са одлукама Управе библиотеке у погледу поступања са деловима библиотечког фонда или са увођењем нових накнада.

Задаци за будућност

И унутар БИД-а су свесни да дисусија о овој теми не сме да замре. „Сматрам задатком БИД-а да се ова тема у већој мери разматра у удружењима библиотекара“, објашњава председница Клаудија Лукс. У ту сврху је БИД у марту 2010. основао радну групу „Библиотека и етика“.

Та радна група би требало - према жељи Хермана Реша - да у стручним часописима уређује једну сталну рубрику посвећену професионалној етици, као и да буде редовно присутна на конференцијама, како би се дискутовало о актуелним темама као што је употреба софтвера за филтрирање информација.

„Осим тога, потребна нам је јавно доступна база података у којој ће се прикупљати преседани у вези са критичним случајевима. На пример:Шта чинити са књигама које су библиотекама поклонили сајентолози?“, објашњава Херман Реш. „Примери прикупљени на овакав начин могли би представљати добре оријентире, а уједно и да јачају свест о томе које одлуке унутар библиотеке имају етичку димензију. У суштини, ту скоро да нема изузетка.“

Дагмар Гирсберг
ради као слободна публицисткиња у Бону.

Превод на српски језик: Маја Матић

Најчитаније књиге у библиотекама Србије

2011-03-01T11:05:00.001+01:00

На Дан Народне библиотеке Србије објављена је традиционална ранг-листа 25 најчитанијих књига у јавним библиотекама, састављена на основу редовне анкете у општинским и градским библиотекама за 2010. годину, а прво место заузео је роман Дејана Стојиљковића „Константиново раскршће” у издању „Лагуне”.

Овај издавач је имао чак шест књига међу 25 најчитанијих, иако је прва следећа после „Константиновог раскршћа” заузела седмо место - Јелена Бачић-Алимпић „Рингишпил”.

Међу књигама овог издавач су још „Заувек у срцу” Весне Милојевић-Дедић (9), „Каја, Београд и добри Американац” (10) Мирјане Ђурђевић, која је заузела друго место према оцени жирија Библиотеке за најбољу књигу међу најчитанијим.

Следе још четири „Лагунине” списастељице Ивана Михић „Лед” (15), Ивана Кузмановић „Амор портењо”(18) и „Мање од три”( 23), Љубица Арсић „Манго”(19) и Исидора Бјелица „Мој деда Луј Витон”(21).

Друго место на овој ранг листи читаности заузела је Гроздана Олујић са романом „Гласови у ветру”, који је 2009. освојио НИН-ову награду а објавила је Српска књижевна задруга.

Љиљана Хабјановић-Ђуровић романом „Вода из камена” заузела је треће место, што је потврда да њу читаоци радо читају већ две деценије.

Најновији роман лидера СПО Вук Драшковић, „Доктор Арон”, позиционирао на четврто место, док се Мирјана Бобић-Мојсиловић са романом „Глад” обрела на петом месту.

Још један добитник НИН-ове награде само годину раније, Владимир Пиштало, и у прошлој години је био читан и то са награђеним делом „Тесла, портрет међу маскама” (6).

Најтиражнија књига у прошлој години „Смрт је непровјерена гласина” Емира Кустурице у издању „Новости” стигла је за сада до осмог места, док је и други наслов овог издавача „Испод таванице која се љуспа” Горана Петровића био на 20 месту.

СКЗ не „јури” за комерцијалним успехом, али је обезбедила још једно место на листи најчитанијих аутобиографским романом Моме Капора „Исповести” (11).

Капор је на листи са још једном књигом „Магија” (16), али овог пута издавач је „Књигакомерц”.

Иако му роман „Памучна поља - Цоттон фиелдс”, није објавио неки престонички издавач већ нишки „Викорија”, Зоран Момчиловић се пласирао на 12. месту, а следи Марија Јовановић са делом „Довољан разлог”, која сама објављује своје књиге.

Марко Видојковић са „Хоћу да ми се нешто лепо деси одмах” у издању „Самиздат Б92” је на високом 14. месту, док је Мирјана Бобић-Мојсиловић („Азбука мог живота”) добила 17. позицију.

На дну листе су Владимир Арсенијевић са романом „ Предатор ”(22) који је добио награду жирија Народне библиотеке Србије као најбоља књига са листе од 25 најчитанијих.

Ту су још Гордана Куић „Преостале приче” (24) у издању „Алнарија” и Светислав Басара „Дневник Марте Коен: Окултна позадина комунистичког покрета у Југославији 1928/1988” у издању „Дерете”.

Међународни дан матерњег језика

2011-02-21T12:14:00.000+01:00

Међународни дан матерњег језика, који се обележава у свим земљама чланицама УНЕСКА, биће обележен и у Србији 21. фебруара низом манифестација.
У просторијама Удружења књижевника Србије у Београду ће бити одржан програм са темом „Поезија и матерњи језик”, у организацији Удружења књижевника Србије, Српског књижевног друштва и покрета „Песници света”.

У програму који ће почети беседом амбасадора Песника света у Србији Душице Врховац, учествоваће и песници Слободан Ракитић, Радомир Андрић, Душко Новаковић, Милица Лилић, Љубица Милетић, Томислав Стевановић, Војислав Карановић, Драган Јовановић Данилов, Мићо Цвијетић и Братислав Р. Милановић.

Министарство за људска и мањинска права обележиће Међународни дан матерњег језика, свечаношћу у у Плавом салону у Палати Србије.

На свечаности ће министар за људска и мањинска права Светозар Чиплић уручити награде учесницима конкурса за најлепши рад на тему „Мој матерњи језик”, који је организовала Федерација УНЕСКО клубова Србије у сарадњи са Министарством за људска и мањинска права.

Такође ће бити емитован и видео рад ученика Карловачке гимназије под називом „КQuot linguas calles, tot homines vales / Колико језика говориш, толико вредиш” уз пратећи музичко-сценски програм.

Поводом Међународног дана матерњег језика у Галерији Бабка у Ковачици представљени су уметнички радови представника националних мањина у Србији и мултимедијална Енциклопедија словачког наивног сликарства.

На изложби, која ће бити отворена до 19. марта 2011. година, представљена су дела Павла Хајка чији је матерњи језик словачки, Ласла Дворачка (мадјарски), Адама Мезина (румунски), Иване Дулић (буњевачки) и Зузане Јермочкове (словачки).
У оквиру обележавања Дана матерњег језика представљена је и мултимедијална Енциклопедија словачког наивног сликарства у Србији", у којој се налазе информације о 60 аутора словачког наивног сликарства.

У енциклопедији се налази преко 1.000 репродукција представљених аутора, као и њихове биографије и стручни текстови домаћих и страних историчара уметности, а покровитељ ове енциклопедије је Министарство културе Србије.

Међународни дан матерњег језика земље чланице Унеска обележавају у циљу промоције језичке и културне разноликости и мултилингвизма, а служи и као подсетник на чињеницу да је потребно спречити нестајање појединих језика, будући да подаци показују да у свету годишње одумре око 25 различитих језика.
Међународни дан матерњег језика се обележава 21. фебруара, на дан када је 1952. године полиција и војска Источног Пакистана убила неколико бангладешких студената у Даки, јер су протестовали због тога што њихов матерњи језик није проглашен за званични језик.

УНЕСКО је 1999. године, прогласио 21. фебруар Међународним даном матерњег језика, а Генерална скупштина Уједињених народа је својом резолуцијом то потврдила и од тада се овај дан обележава у свим земљама чланицама.

Нађена писма Вука Караџића

2011-02-19T10:39:00.001+01:00

У Чешкој и Словачкој откривени рукописи и преписке који су припадали творцу наше азбуке. Широм света расуто десетак хиљада рукописа, насталих од 12. до 18. века

Збирка оригиналних писама Вука Стефановића Караџића недавно је откривена у словачком граду Мартину. До овог открића случајно је дошла екипа стручњака који истражују српску средњовековну писану баштину расуту по свету. Пројекат мапирања наше рукописне грађе у свету покренула је Библиотека Српске патријаршије, а њиме руководи мр Зоран Недељковић, управник ове установе.

- Сва писма смо фотографисали и имамо их у дигиталном формату - каже Недељковић. - Питали смо Миодрага Матицког, председника Вукове задужбине, да ли имају та писма у својој архиви. Пошто нам је рекао да их немају, ми ћемо им их поклонити. Нисмо се много задржавали на њиховом садржају, зато што нисмо имали времена и то није био циљ нашег истраживања. Вук је писао разним личностима, и садржај писама углавном се односи на његов живот и набавку књига.
Иначе, овај пројекат, који се ради са благословом патријарха Иринеја и Синода СПЦ, уз подршку министарстава културе и за дијаспору, покренут је пре три године, а до сада је завршено истраживање у Чешкој и Словачкој. У Чешкој је обрађено око деведесет српских рукописа и преписа, а најбогатија је Шафарикова збирка. Тамо је пронађено 45 српских рукописа, који су, према речима Недељковића, веома вредни, значајни и добро чувани.

Осим збирке Вукових писама, у Словачкој је обрађено још десетак рукописа за које се и раније знало да се налазе у Братислави, Мартину и Кошицама.

- За почетак смо изабрали Чешку, зато што смо имали сазнања да је збирка наших рукописа на једном месту и да је веома вредна и сређена. Нисмо знали шта се све налази тамо, а директор националног музеја и директорка рукописног одељења омогућили су нам да добијемо читав корпус ћириличних рукописа на увид. Пронашли смо један рукопис који је био у језуитској библиотеци, Климентинуму у Прагу, за који се није знало да постоји. То је један део апостола и потиче из 12. века.

Претпоставља се да има десетак хиљада српских рукописа, насталих од 12. до 18. века, широм света. Према неким сазнањима, у Мађарској се налази више стотина српских рукописа, у Бугарској више од пет стотина, само у петербуршкој библиотеци чува се око 360, а у московској 150. У Одеси се налази 90 наших рукописа. Средњовековно рукописно благо налази се и у другим европским државама.

- Највише ћемо сазнати када дође на ред Турска. Колико сам слушао од многих научника, ми, заправо, не знамо шта се налази у тамошњој библиотеци. Не знамо ни какав су однос имали према српској писаној културној баштини. Вероватно се нису односили са таквим поштовањем као хришћанске државе, али то су само претпоставке.

Недељковић сумња да оригиналне рукописе можемо вратити у земљу, али додаје да то и није важно.

- Не можемо да их вратимо у материјалном смислу, али можемо у сазнајном. Изузетно је важно да знамо где се они налазе и у каквом су стању. Ти рукописи ни у чему не заостају, ни по стилу, ни по начину, ни по уметничком садржају, за рукописима из других земаља. То говори о темељу културе који је постојао и у тим тешким условима на овим просторима. Црква је тада чувала и национални и државни идентитет, али се у њеним недрима стварала култура која се очувала до данашњих дана.

Недељковић се нада да ће током истраживања на светлост дана изаћи неке личности које ће се пројавити као заштитници или чувари неког дела наше писане баштине.

- Постоје сигурно неки рукописи који се налазе и у Хрватској, Босни, Словенији и другим земљама бивше Југославије. Наша заједничка историја је једна ствар, а садашња ситуација је другачија. Када оне дођу на ред, имаћемо исти пут као и за остале земље. На питање да ли ћемо неке оригинале моћи да вратимо, не може се сада одговорити. Можда можемо очекивати, будући да сад враћамо културно благо у Хрватску, нешто слично када то дође на ред. У сваком случају, нама би било драго када бисмо успели не само из Хрватске, већ и из неке друге земље, да вратимо наше рукописе. Али, ако их и не вратимо, биће вредно и значајно погледати их и описати.

Планирано је да се током ове и наредне године истражује рукописна заоставштина у Мађарској, јер је ова земља веома богата нашим рукописима.

Лична карта за Европу

- Рукописи су, углавном, црквеног садржаја, и потпуно су равни писаном наслеђу других земаља, а често су по вредности надмашили друге и представљају врх светске културне баштине - каже Недељковић. - Наша жеља је била да овим пројектом покажемо да смо стари народ који је дуги низ векова стварао културна добра и културне вредности. И то је наша лична карта и за Европу и свет.

Каталог до лета

Уколико све буде текло по плану, до лета би требало да изађе каталог старих српских рукописа у Чешкој. То ће бити први каталог у будућој едицији чији је радни наслов "Библиотека српских рукописа". Сваки од рукописа биће посебно обрађен, објашњен, сагледан са уметничке и историјске стране. Издавач је "Службени гласник".

Дигитализација чува записе о Александру Македонском

2011-02-09T16:31:00.001+01:00

Вредна збирка о Александру Македонском и збирка оријенталних рукописних књига Универзитетске библиотеке "Светозар Марковић", укупно 160.000 страна за две године биће дигитализоване и доступне заинтересованима широм Европе. У питању је нови пројекат портала "Europeana".

У питању је нови пројекат портала "Europeana" у коме библиотека из Београда, као једина из југоисточног дела Европе, учествује са водећим истраживачким и универзитетским центрима које ће учинити доступним културно наслеђе. Тим од десет људи Универзитетске библиотеке "Светозар Марковић" заједно са волонтерима, овог месеца почиње дигитализацију збирке посвећене Александру Македонском, као и збирку оријенталних рукописних књига која садржи 686 дела на више од 133.000 страница. Књиге су написане на три оријентална језика - арапском, отоманском турском и персијском, а све потичу из европског дела Отоманске империје и под јаким су утицајем локалне традиције, начина писања и језика специфичног за регион. Најстарија књига је из 1206. године, а дела су у Београд стигла захваљујући разним донацијама.

- Универзитетска библиотека позвана је први пут да учествује у двогодишњем пројекту под називом "Europeana libraries” заједно са 24 партнера, попут Универзитета у Оксфорду и њихове Бодлијан библиотеке - каже Адам Софронијевић, руководилац одељења за дигитализацију Универзитетске библиотеке.

У оквиру новог пројекта "Europeane" уз подршку три највеће европске асоцијације библиотека (CENL, CERL i LIBER), планирана је дигитализација укупно пет милиона објеката, од фотографија из Шпанског цивилног рада до руком писаних писама филозофа Емануела Канта.

На порталу www.europeana.eu већ постоји 15 милиона дигиталних објеката (текстова, фотографија, аудио и видео записа) који су доступни истраживачима и заинтересованима из свих делова Европе.

О Александру Македонском на 28.000 страница

На основу репарације 1928. године у Немачкој је за Универзитетску библиотеку купљена библиотека професора Хајнриха Кристенсена који је сакупио око 150 књига у 300 свезака на тему Александра Великог. Књиге су написане на различитим европским језицима и објављене су у различитим градовима, од 15. до 19. века.

Побуните се већ једном

2011-01-20T10:02:00.001+01:00

Побуните се! (Индигнез-воус!), брошура Стефана Хесела, хероја француског покрета отпора, потукла је све књижарске рекорде у Француској. У њој аутор позива Французе, али и све грађане света да се супротставе егоистичној, неодговорној моћи тржишта и новца у одбрани правих вредности савремене демократије

Танана књижица од свега петнаестак страница текста. Аутор је релативно непознати 93-годишњак. Жанр – нешто попут филозофског трактата, политичког манифеста, прогласа. Рекло би се – довољно за тотални издавачки промашај. Међутим, не. Ради се о издавачком феномену.

Књижица која кошта три евра за само три месеца продата је у 600.000 примерака, а управо је из штампе изашао нов тираж од 350.000 примерака. Прво изадање штампано је у 8000 примерака, али је успех био толики да је Побуните се! избила не само на прво место бестселер листе, већ је у други план потиснула новелу Карта и територије Мишела Уелбека, прошлогодишњег добитника Гонкурове награде. Људи неретко купују и по десетак комада одједном, поклањајући је пријатељима и рођацима, уверени да је Хеселов борбени оптимизам вреднији од целе кутије прозака.

Па шта то овај енергични, отмени, достојанствени, скромни 93-годишњак поручује у свом апелу грађанима? Успротивите се, будите љути и мирно се борите за оно у шта верујете! Борите се за социјалну демократију у свету, у коме и политика и демократија губе контролу и поштовање. „Желео бих”, каже он, „да свако од нас, свако, пронађе разлог за бунт. То је непроцењив дар када вас нешто натера да се ражестите, као мене некада долазак нацизма. Онда постајете борбени, чврсти и посвећени. Постајете део великог историјског покрета… а тај покрет води ка већој правди и већој слободи”. Хесел сматра да је опседнутост Запада све већим стицањем богатства одвела свет у кризу, која једино може бити решена радикалним скретањем са политике „увек више” у свету финансија, али такође и у науци и технологији. Крајње је време, каже он „да етика и суштинска равнотежа превладају”.

У свом апелу, овај велики хуманиста инсистира на томе да је равнодушност најгора могућа опција, која чини да човек остаје без једне од суштинских људских одлика - способности да се побуни и ангажује. Хесел указује на два велика изазова садашњег комплексног света: први – огроман јаз који постоји између веома сиромашних и веома богатих, а који не престаје да се увећава; и други – људска права и стање планете, која изазивају озбиљну забринутост и захтевају ангажман. Притом, он инсистира да се само удруженим снагама и искључиво мирним путем, без насиља, могу постићи промене.

Хесел поручује грађанима, а посебно младима, да отворе очи и гледају око себе, јер ће тако пронаћи многе теме које оправдавају њихов бес – као рецимо третман имиграната, статус људи без папира, положај Рома, права најугроженијих слојева становништва, што би затим требало да их од промишљања одведе ка озбиљној грађанској акцији. Побуни!

Стефан Хесел је рођен у Немачкој. Био је херој покрета отпора, преживео је мучења и концентрационе логоре, а након рата постаје адвокат за људска права и дипломата. Један је од аутора Универзалне повеље о људским правима Уједињених Нација, а аутор је и више књига.

Иако, сем у грубим цртама, не дефинише поља деловања, нити прописује лекове за излазак из политичке и економске кризе у којој се налази свет, његова књижица је с правом доживела невероватан успех и већ је преведена на неколико језика. У свету без идеологије и правих вредности, у коме влада тиранија тржишта, похлепа и отимачина, један овакав хумани апел извесно је погодио нерв многих људи. Прво, подсетио их је да пут ка прогресу води кроз бунт и непослушност. Друго, указао је на потребу друштвеног ангажмана, не само у одбрани основних људских права – од права на рад и социјалну заштиту, већ и у борби против све већих социјалних разлика, угрожених људских права, неравноправног статуса мањина. И, коначно, истакао је да праведнији и хуманији свет можемо створити само заједничким напором.

Треба рећи да је Хесел навео и то да је главни разлог његове личне индигнације нерешено питање Палестине, односно агресивна политика Израела у појасу Газе што је, имајући у виду његово јеврејско порекло, изазвало многе контроверзе и нападе.

Иако је књига објављена у Француској и пре свега се обраћа Французима, она је можда најмање потребна њима. Јер Французи су познати по својој грађанској непослушности, по својој спремности да незадовољства изражавају кроз протесте и бунт. По својој организованости, храбрости и солидарности да се изборе за очување постојећих и освајање нових слобода и права. Тако је Хеселов апел дошао само као додатни подстицај и нека врста потврде њиховог досадашњег друштвеног ангажмана.

Али, шта је са другима? Са нама? Ми се понашамо као да живимо у земљи у којој демократија цвета а благостању краја нема, а не у земљи у којој владају беда, лаж, корупција, социјалне неправде, у којој огроман број људи не ради, велики број једва преживљава или живи испод границе сиромаштва. Речју, у држави у којој је грађанин на сваки начин згажен. Безвредан.

Ми смо бесни, незадовољни, понижени, али не радимо ништа да стање променимо. Задовољавамо се тиме што неколико храбрих људу својим оштрим перима или јавним наступима секцирају актуелну власт и тако спасавају нашу савест и достојанство. Ми нисмо способни да организујемо или подржимо било какву акцију. Нисмо способни за солидарност.

Управо због тога овако и живимо. Промене се неће догодити саме од себе. За њих треба сами да се изборимо. Нама је потребан Хесел и његова лекција из грађанске храбрости и непослушности.

Јаловичка ликовна колонија

2011-01-18T11:14:00.000+01:00

У Уметничком центру Универзитетске библиотеке "Светозар Марковић" , Булевар краља Александра 71, Београд, у понедељак, 17. јануара у 19. часова отворена је изложба радова са Јаловичке ликовне колоније 2010. Изложба траје до 31. јануара.

Every morning the sun stands high
It rises above the Serbian sky
I run my rounds I feel quite good
The corn is high the dogs are in the 'hood
In Jalovik, in Jalovik
Every artist gets a...
In Jalovik, in Jalovik
Every artist gets a kick

Од оснивања Јаловичке ликовне колоније 1978. године, сваког лета група уметника по позиву долази у студија некадашњег Културног центра села Јаловик. Од њих се тражи да направе нова дела током десетодневне радионице и да их изложе на летњој изложби у уметничкој галерији. У овогодишњој селекцији били су уметници: Иван Грубанов, Наташа Кокић, Зинаида Матосјан, Бранислав Николић, Изабела Олдак, Ивана Ранисављевић и Ђорђе Станојевић.

Уметничке активности у Јаловику део су локалне културе и прихваћене су од стране житеља села. Људи спонтано посећују уметничка студија. Ове године свратио је господин Ковачевић- Прока, историчар и писац, поклонио је књиге уметницима и упознао ме са историјом Јаловика. Долазили су и други људи жељни приче, нудећи домаћу ракију. Јасно је да је Културни центар био састајалиште за људе из читавог света. Према предању, све куће у Јаловику имају уметничка дела на својим зидовима. То је знак у којој мери су уметност и култура блиске овим људима. (...)

Изложба уметника Јаловичке ликовне колоније отворена је 16. августа 2010. године. Отварање је представљало значајан друштвени догађај коме је присуствовао велики број мештана и који се претворио у прославу до касно у ноћ. Непосредно након отварања следило је читање поезије на отвореном, а затим перформанс са пројекцијама слика уметника. Читав догађај комбиновао је интроспективну пажњу визуелне уметности са екстравертном живахношћу рецитоване поезије и био је толико интензиван и жив да је превазишао основне услове под којима би све ово требало организовати. И те вечери дух уметности и уметника овладао је овим местом.

Уметнички радови који су настали у радионицама заслужују подробније разматрање. Направили су их уметници различитих генерација. Неки уметници тек студирају и завршавају уметничку академију, други су признати уметници са међународним каријерама. Током трајања радионице они су били у блиском међусобном контакту и на тај начин су разменили многе ставове, искуства и снове. (...)

(...) Јаловичка ликовна колонија је догађај. Радионица пружа позваним уметницима оазу, период спокоја, концентрације и размене. Делеко је од надметања које је карактеристично за многе данашње глобалне уметничке светске догађаје. Овде уметници могу да се врате својим коренима! Ипак верујем да ова значајна иницијатива треба да се отвори и ка глобалном свету уметности уколико жели да преживи. Нарочито због тога што је од пресудног значаја привући уметнике који би дошли са свежим погледом на то шта може да се учини на лицу места. Често управо уметници који долазе из земаља које су ван нашег поимања носе харизматичне визије. Зар не би било фантастично видети комплекс, који је раније био Дом културе, како ниче из пепела?

Часопис "Култура" посвећен електронским библиотекама

2010-12-22T10:56:00.001+01:00

Завод за проучавање културног развитка у Београду је, прошлог петка, организовао промоцију 129. броја часописа за теорију и социологију културе и културну политику "Култура", посвећеног електронским библиотекама.

На промоцији овог изузетног издања говорили су приређивачи Весна Ињац и Бојана Вукотић, аутори текстова Биљана Косановић и Небојша Ковачевић и уредница часописа проф. др Миланка Тодић.

Приређивачи су истакли да је "значење библиотеке током векова прешло дуг пут, од њеног оригиналног етимолошког значења "колекције књига", до њеног данашњег значења колекције врло разноврсних информационих извора, у савременом смислу речи, на пример, чак и колекција софтверских пакета, метадата података, веб сајтова. Свака традиционална библиотека представља засебну и особену целину различиту од других библиотека.И свака савремена библиотека, такође, представља јединствену целину, различиту од других библиотека".

Приређивачи тематског броја "Културе" определили су се за термин "електронска библиотека", то јест за медиј који се користи за складиштење, дистрибуцију и пренос информација. У овом броју "Културе" налази се доста занимљивих и квалитетних ауторских текстова, како домаћих аутора тако и иностраних.

Национални савет за културу почетком 2011.

2010-12-22T10:53:00.000+01:00

Национални савет за културу требало би да буде формиран почетком 2011. године - наjавио jе министар Небоjша Брадић у интервjуу агенциjи Бета.

- Већ смо добили предлоге струковних удружења за чланове савета, а и Министарство jе дало предлоге. Предстоjи усаглашавање тих предлога и успостављање Националног савета за културу почетком године.

Национални савет за културу ће бити задужен да током 2011. припреми и Националну стратегиjу у области културе коjом ће бити дефинисани циљеви и приоритети културног развоjа Србиjе за период од 10 година - нагласио jе министар Брадић.

Савет ће имати 19 чланова, међу коjима су истакнути уметници и стручњаци, запослени у установама културе, представници репрезентативних удружења, Српске академиjе наука и уметности, Универзитета уметности и савета националних мањина. Стратегиjу културног развоjа донеће Скупштина Србиjе, на предлог Владе.

У наредноj години биће повећан и буџет за културу, за око 400 милиона динара.

- Добили смо додатних 400 милиона динара, коjима ћемо покрити део инвестициjа у 2011. години, а имаћемо и додатна средства за међународну сарадњу, као и за програме институциjа. Више новца биће издвоjено и за подршку кинематографиjи, будући да ће 2011. бити Година српског филма - рекао jе министар Брадић.

- Биће обележен век од првог српског играног филма - “Карађорђе” Илиjе Станоjевића из 1911. и век од отварања првог српског биоскопа - дворане Александра Лифке у Суботици. Биће обележено и 50 година од како jе Иво Андрић добио Нобелову награду за књижевност. Обележавање jубилеjа, у коjе ће бити укључене земље из Региона, али и земље у коjима се Андрић школовао и у коjима jе службовао, поћеће 6. jануара у Вишеграду, на мосту из романа “На Дрини ћуприjа”.

Министар културе jе нагласио да “ће 2011. бити година завршених послова” , мислећи пре свега на завршетак обнове и преуређења будућег Дома Jугословенске кинотеке и зграде Народне библиотеке Србиjе у Београду.

- Зграда Кинотеке у Узун Мирковоj биће отворен поћетком jуна, док би зграда Народне библиотеке Србиjе требало да буде отворена у априлу 2011.

- Током 2011. требало би да почне и jедан од наjважниjих проjеката у области културе - обнова и преуређење здања Народног музеjа у Београду, чиjа jе стална поставка затворена пре седам и по година. На основу проjекта архитекте Владимира Лоjанице и његовог тима, коjи jе недавно изабран на jавном конкурсу, у 2011. години требало би да буде израђен главни проjекат.

Како jе министар Брадић раниjе наjавио, зграда Народног музеjа на Тргу републике требало би да буде отворена наjкасниjе средином 2013. године.

Куста и екипа

2010-12-19T10:30:00.002+01:00

Када уметник светског гласа посети Библиотеку са онаквом скромношћу, духом и лежерношћу, онда нама не преостаје ништа друго до да признамо и уважимо величину таквих људи. Хол Библиотеке шабачке препун, као никада до тад, угостио је Емира Кустурицу, Синишу Ковачевића, Нелета Карајлића и Манојла Вукотића. Представљане књиге Смрт је непровјерена гласина је протекло у лепој, опуштеној и помало неуобичајеној атмосфери где се говорило о самом објављивању књиге које је одлагано од понедељка до петка - месецима, јер како сам аутор каже, књига је као река, мења ток, има своје притоке, увек се грана и самог писца доводи у неприлику јер му се увек чини да је недовршена. Аутор је преплитао анегдоте из свог живота и сећања на родитеље јер, све оно што радимо у животу па и када пишемо књигу, сачињено је од онога што сами јесмо и што нас чини. Одломке књиге Смрт је непровјерена гласина су читали Кристина Арсенијевић и Неле Карајлић. Сама књига је доживела и своје треће издање, а поред тога што је Библиотека набавила велики број примерака, сви примерци су стално заузети и можемо рећи да је ово један од најтраженијих наслова ове године. Драго нам је што су наши гости кренули даље, пут других српских градова, и што нису заборавили и нас у малим градовима даље од престонице....

Одржан први београдски семинар "Sharing Experience"

2010-12-09T12:11:00.001+01:00

У Америчком кутку у Београду је, 3. децембра, одржан семинар за библиотекаре под називом "Sharing Experience". Организатор је желео да библиотекарима у Србији приближи добру праксу и позитивна искуства америчког библиотекарства.

Међу угледним предавачима били су проф. др Гордана Стокић Симончић, председница Управног одбора Градске библиотеке Панчево и Горан Траиловић, уредник "Панчевачког читалишта".

Професорица Стокић, која је пола године провела у Сједињеним Америчким Државама као Фулбрајтов стипендиста, излагала је о односима библиотека с јавношћу. О успешној реализацији америчког програма "Једна књига, један град" у Панчеву, говорио је Горан Траиловић. Панчевачка библиотека је једина библиотека у Србији која спроводи овај програм популаризације књиге и читања.

Професор др Жељко Вучковић, председник Друштва библиотекара Србије имао је изузетно занимљиво предавање о филозофији америчког јавног библиотекарства и вредновању учинка и успешности. Програмиме студијског боравка у Америци и стипендије намењене усавршавању библиотекара у овој земљи представиле су Весна Вуксан из Библиотеке града Београда и Сандра Николић, координаторка Америчког кутка у Београду. Полазнике семинара је на самом почетку поздравила Јасмина Нинков, директор Библиотеке града Београда, а учешће у радном делу је узела и Јасна Кунић, директор Америчког информативног ресурсног центра.

Број полазника је био ограничен и само 30 библиотекара је могло да присуствује семинару. Они су имали прилику и да путем видео-линка сазнају више о сличностима и разликама између америчког и европског библиотекара од професорице Хермине Ангелеску.са Веин државног универзитета у Детроиту. (School of Library and Information Science).

Почетком године, она је учествовала у раду међународне конференције Библиотекарског друштва Србије, посетила више библиотека у Београду и Градску библиотеку Панчево и одржала предавање студентима библиотекарства и информатике на Филолошком факултету у Београду. Верујемо да је отворен разговор који је имала са библиотекарима и студентима био подстицајан за њихов даљи рад, а надамо се њеном поновоном доласку и наставку сарадње.

Свим учесницима семинара Америчка амбасада у Београду поклања књигу "Best Practice у 22 приче" професорице Стокић. Она је посвећена комуникацији, култури организације и односима библиотека с јавношћу, што је и тема семинара. Књигу је објавила Градска библиотека Панчево, а издавање су помогли Покрајински секретаријат за културу, Министарство културе и Америчка амбасада у Београду.

Семинар "Sharing Experience" биће одржан и у америчким корнерима у Суботици, Новом Саду, Крагујевцу, Нишу и Врању. Податак да се 50 библиотекара пријавило за семинаре у Београду за непуна три дана, да је одобрено још 10 пријава више, а да је опет велики број колега остао "испод црте" говори о великом интересовању за добру праксу америчког библиотекарства. Ови подаци сведоче и о снажној жељи да се библиотекарство у Србији унапреди и достигне светске стандарде.

Првом семинару у Београду присуствовале су колеге из Народне библиотеке Србије, Универзитетске библиотеке "Светозар Марковић" из Београда, Америчког кутка, Англо-америчке школе, Православног богословског факултета, Библиотеке града Београда, Барајева, Обреновца, Крушевца и Пријепоља.

За петак, 10. децембар, предвиђен је други београдски семинар који ће поред запослених у већ поменутим библиотекама похађати и библиотекари из Техничке школе у Београду, Основне школе "Свети Сава" у Врчину, колеге из Сопота, Шапца, Бора, Лазаревца и Панчева.

Девет одабраних пројеката

2010-12-06T22:55:00.000+01:00

Од 39 пројеката, колико их је поднето на Конкурсу Градске управе за унапређење квалитета живота града Шапца, расписаном 1. октобра, одабрано је девет, саопштено је данас на конференцији за новинаре у Градској управи. То су пројекти: „Будимо једнаки“ Удружења параплегичара Мачванског округа, „Деца без детињства“ Фонда „Хумано срце Шапца“, „Излет у природу особа са сметњама у развоју“ шабачког Удружења за помоћ особама са аутизмом, „Волонтерски центар“ Каритас Шабац, „Екологија, уметност и млади“ Удружења „Светлост“, „Бесплатна школа страних језика“ АјБи удружења, „Компостирање у служби заштите животне средине“ Славице Богдановић, „Знање је моћ-едукацијом до превенције" Јасмине Богојевић и Снежане Петровић и „Значај сеоског туризма у развоју села“ Милојке Ковачевић.
За финансирање и суфинансирање пројеката који доприносе унапређењу квалитета живота града, одабраних по конкурсу, из буџета је издвојено четири милиона динара. Средства потребна за реализацију одабраних пројеката износе 2.022.969,64 динара. Слободан Николић, члан Градског већа и члан Комисије за избор пројеката, пренео је оцену Комисије према којој пројекти нису завидног квалитета.
- Комисија није задовољна квалитетом пројеката. Ни конкурсна документација у неколико случајева није била правилно испуњена, а на одређена питања није чак ни одговорено. Сматрамо да је неопходно организовати семинар на тему писања пројеката. Истина је да појединци имају добре идеје, али не знају да их пренесу на папир. Надамо се да ћемо у будућности отклонити ове недостатке, рекао је, између осталог, Николић на данашњој конференцији за новинаре.
Са ауторима одабраних пројеката биће склопљени уговори о финансирању и суфинансирању. Они такође имају обавезу да о току реализације пројеката обавештавају чланове Комисије и подносе финансијски извештај.
Иначе, пројекти предузећа и профитних организација нису разматрани јер по правилима конкурса не могу бити финансирани.

Књиге за слабовиде

2010-12-06T11:11:00.000+01:00

Књижни фонд Библиотеке града Београда обогаћен књигама за слабовиде и старије особе, штампаним у посебном формату. Циљ пројекта је да се оформи библиотека књига које су прилагођене старијим и слабовидим читаоцима.

На иницијативу Издавачког предузећа Сигнатуре , а уз подршку Библиотеке града Београда, основан је први књижни фонд за слабовиде, пре свега за старије читаоце у градским библиотекама.
У првом књижном фонду наћи ће се наслови који су, по статистици библиотека, најтраженији. Пројекат Лако је читати помогла је Општина Стари град.

Циљ је стварање библиотеке, чије би књиге својим форматом, величином и распоредом слога омогућиле неометано читање и особама са високом диоптријом. За сада је, у дигиталној штампи, објављено прво коло са пет наслова у тиражу од 50 примерака. Друго се очекује до краја године.

"Пошто је то скупа штампа циљ је, пратећи потребе људи за овакву врсту књига да буде тираж исплатив, да се ради у офсетној штампи на рециклираном папиру, тираж до три стотине, који је минимално исплатив, да буде намењен библиотекама, центрима за старе и болничким библиотекама", каже Милена Шећеровић, директор Сигнатуре.

Књиге има централна библиотека престонице, а биће прослеђене и библиотекама у Београду и градовима широм Србије.

Овакви фондови одавно постоје у Европи, код нас се о њиховом оснивању до сада само разговарало.

"Пошто је издавачка продукција у неком сегменту практично ограничена, онда је питање штампања књига крупним словима увек стајало по страни, из техничких или комерцијалних услова. Овом акцијом се надамо да смо прешли тај први корак и да смо пробили баријеру", наводи Предраг Ђукић, помоћник директора Библиотеке града Београда.

Пројекат Лако је читати подржао је Завод за уџбенике, а позвани су и остали издавачи да се прикључе акцији.

ПРОЈЕКТНО ПЛАНИРАЊЕ

2010-12-03T11:24:00.003+01:00

Семинар под називом Пројектно планирање (основе и принципи) окупио је у понедељак 29. 11. 2010. библиотекаре Мачванског округа у Библиотеци шабачкој. Колегинице и колеге први пут су имали прилику да се на стручан начин упознају са процесом планирања и писања пројеката. Садржајно излагање поткрепљено примерима из праксе и видео презентацијом, увело је присутне у начин и моделе писања пројеката и планирања у култури.

Први од семинара на задату тему водио је Небојша Цвејић, библиотекар Библиотеке шабачке.

Презентацију са семинара можете преузети са следећег линка:

http://www.bibliotekasabac.org.rs/pages/strucni_seminar_projektno_planiranje.html

Издавачка делатност и менаџмент сајтова библиотека

2010-11-25T20:01:00.000+01:00

Студенти четврте године библиотекарства и информатике на Филолошком факултету у Београду имали су прилику да стекну нова знања из области менаџмента wеб сајтова и издавачке делатности библиотека.

Предавач су били Слободан Љубић, дипломирани менаџер у области културе и медија, мр Драгана Сабовљев и Горан Траиловић, одговорни уредник "Панчевачког читалишта". Они су будућим библиотекарима пренели своја знања и практична искуства на часу који је био посвећен односима библиотека с јавношћу. Реч је о предмету професорке др Гордане Стокић Симончић.

obsj-info.blogspot.com

Немар државе гаси библиотеке

2010-11-13T12:55:00.000+01:00

У "Години књиге и језика" у Србији се и даље не зна када ће почети откуп књига за 2010, а како би се и знало кад ни прошлогодишњи откуп није завршен. Удружење издавача Србије тим поводом послало је отворено писмо Министарству културе у коме тражи објашњење за овакво скандалозно кашњење, чиме су угрожени скоро сви библиотечки фондови широм земље.

Председник управног одбора УИС-а Зоран Колунџија, иначе први човек издавачке куће "Прометеј" у разговору за "Правду" каже да се у нови миленијум ушло са веома тешким наслеђем, јер је у једном тренутку био чак и укинут откуп књига.

– Колико се сећам, то је било у време Наде Поповић Перишић, па се после тога све споро враћало у нормалу. С друге стране, када су се неке републичке надлежности преносиле на општинске, неки су то искористили да умање средства намењена за библиотеке и књиге – истиче Колунџија.

Према његовим речима, у Србији по броју становника, а у складу са стандардом UNESCO-а, недостаје 20 посто библиотекара, "то јест 20 посто територије није покривено библиотекама".

– С друге стране, они који раде немају услове за рад. Обрт књига у библиотекама је поражавајући. Обрт у матичним и општинским библиотекама је 0,56 издатих примерака, а требало би да буде најмање 2 примерка. То само значи да је једна књига, уместо да буде издата два пута годишње, у ствари издата једном у четири године. Још је лошија ситуација у школским библиотекама, где је број издатих књига 0.25. То само упућује на податак да кад дете уђе у школску библиотеку затекне само крш од књига, и онда изађе разочарано напоље – напомиње Кулунџија.

На ове лоше податке утиче, како каже, и то што библиотеке напросто не смеју да отписују књиге, јер се отписивањем смањује број наслова, а известан број школских библиотека добија плату за школског библиотекара само уколико у фонду школе има одређен број књига. Кулунџија напомиње да је однос према култури код нас катастрофалан.

– Нас ће и у Европи и свету ценити баш зато што имамо нашу српску културу која има нешто да понуди. Али на овај начин ми затиремо оно што имамо и утолико звучи невероватно чињеница да две националне институције – Народни музеј и Народна библиотека не раде. То је напад на наше национално биће – каже Колунџија.

Како напомиње, за овогодишњи откуп је, по његовим сазнањима, издвојено 50 милиона динара, а средства која су била намењена за субвенције за књиге износе десетак милиона динара, што је заиста мало.

– Не бих пристао да будем министар за културу када би ми дали само толико пара за откуп књига. Рекао бих премијеру: Председниче владе, ви то урадите. Наглашавам да нама, као издавачкој кући, не треба ни један динар од књига за откуп. Говорим све ово као грађанин Србије који не жели да његова и друга добра деца одлазе из ове земље због тога што је све постављено накарадно – закључио је Колунџија.

Ситуација у библиотекама због кашњења откупа је веома лоша, а о томе говори податак да се сопственим средствима библиотеке може покрити једва 20 одсто од укупног потребног броја нових књига.

Према речима директорке Народне библиотеке "Радоје Домановић" у Лесковцу Александре Самокол-Јовановић, врло мало књига може да се обезбеди од сопствених средстава, па чак и уз помоћ општине која, како истиче, схвата значај набавке нових књига и труди се да томе допринесе колико год може.

– Верујте да све то ни приближно не испуњава стандард који треба да пратимо. Откуп књига на нивоу министарства покрива 80 посто набавке нових књига за библиотеку, тако да се из тога може закључити колико је нама значајно да се са откупом крене што пре – истиче Самокол-Јовановић.

Да се са откупом књига увелико касни, тврди и директор Народне библиотеке "Смедерево".

Шта је са откупом књига?

2010-11-12T14:48:00.000+01:00

Управни одбор Удружења издавача Србије упозорио је да још није реализован откуп књига за 2009. годину по конкурсу који је расписало Министарство културе, ни отпочео овогодишњи и затражио од Министарства да у прокламованој Години књиге и језика покаже истинску бригу о књизи.

У саопштењу УИС-а наведено је да је, уз остала, то питање размотрено на јучерашњем састанку одржаном у Новом Саду, уз оцену да се из године у годину смањују иначе недовољна средства за подстицање издавања и откуп књига.

„Сада имамо ситуацију да Конкурс Министарства културе за откуп књига из продукције 2009. године, који се реализује заједно са Народном библиотеком Србије, још није завршен, а нема ни помена о откупу књига из овогодишње продукције. Библиотекама и читаоцима на тај начин остају недоступне најзначајније књиге објављене у ове две године, а издавачима, у овим годинама кризе, посебно ће бити отежан рад на новим пројектима”, констатовао је УО.

Наведено је, такође, да су сусрети са библиотекарима из јавних и школских библиотека на недавном Београдском сајму књига потврдили да они располажу са минималним средствима за набавку књига.

И поред тога што смо као земља одавно прихватили Смернице за развој јавних библиотека које су донели Међународна федерација библиотечких удружења и УНЕСКО, свесно, на разним државним нивоима, занемарујемо обавезе које из њих проистичу, оценио је УО Удружења издавача Србије.

Седамнаести Сусрети библиографа у Инђији

2010-11-12T14:47:00.000+01:00

Седамнаести Сусрети библиографа у спомен на др Георгија Михаиловића биће одржани 12. новембра 2010. године у Културном центру у Инђији.

На отварању говориће Весна Степановић, директор Народне библиотеке „Др Ђорђе Натошевић“ у Инђији, која је организатор сусрета библиографа и Горан Јешић, председник Општине Инђија. Академику проф. др Војиславу Максимовићу биће уручена Митровданска повеља и о њему ће говорити Др Борјанка Трајковић.

О преминулим библиографима: Душану Панковићу (1928-2009), Види Зеремски (1934-2010), и академику др Душан Мартиновић (1933-2010) говориће Весна Петровић, Марија Јованцаи и Гордана Ђилас.

Саопштења из историје и теорије библиографије имаће: професор-емеритус Др Војислав Максимовић (Прве српске персоналне библиографије), Жарко Војновић (Аутобиблиографски подухват књижаре браће Јовановић), Никола Рацковић (Биће библиографије), др Милена Максимовић (Нови начини вредновања библиографије), доц. др Борјанка Трајковић (Шта је добар библиографски производ) и др Дејан Вукићевић (Завичајна библиографија).

О српској ретроспективној библиографији говориће: мр Здравка Радуловић (Библиографско одељење народне библиотеке србије 1960-2010), Мр Милица Црнојевић (Српска библиографија. књиге 1801-1867), Ратко Марковић (Дилеме при изради српске ретроспективне библиографије периодике), Љиљана Драгичевић (Редакција ретроспективне бибилиографије српске периодике од 1768-2005. године), Бојана Вукотић (Периодика међу књигама: календари у српској библиографији. књиге 1868-1944), Татјана Живковић (Писци и издања у пожаревцу – допуна за српску библиографију: књиге 1868-1944), Нађа Стојковић и Давор Петровић (Заступљеност публикација из области ликовне уметности у српској библиографији: књиге 1868–1944), Љиљана Брчић и Мр Милица Црнојевић (Резиме за студију војна мисао српских официра у „српској библиографији. књиге : 1868-1944“), Ивана Пајић (Научник Тома Живановић у српској библиографији до 1944) и Катарина Стефановић (Живот и дело Милана Ј. Жујовића (1900-1988) - поводом 20. књиге српске библиографије).

Савремену библиографску праксу представиће: Милорад Т. Миловић (Цетиње), Марија Орбовић Оливера, Недељковић (Чачак), др Светлана Мирчов, Оливера Настић, Јасна Чанковић, Сунчица Глишић, Софија Којевић, Наташа Дакић, Вера Црљић, Катарина Крстић (Београд), мр Снежана Ненезић (Крушевац), Милијана Барјактаревић, Ружица Станковић (Сремска Митровица), Добрило Аранитовић (Шабац), Бранка Јовић (Ваљево), и мр Јелена Јањић (Бања Лука).

Последња сесија предвиђена је за приказе, а најављена су излагања Јасне Карталовић (Приказ каталога Огласи Библиотеке Матице српске 1803-1867), Вање Ерор (Библиографије копаоничке школе природног права 1987-2009. године) и Наташе Кривачевић Поповић (Локални карактер, национални значај: едиција завичајна библиографија Градске библиотеке „Владислав Петковић Дис“ у Чачку).

Међународна конференција БДС

2010-11-10T12:14:00.000+01:00

"Стандардизација и квалитет библиотечких услуга" била је тема девете међународне научне конференције Библиотекарског друштва Србије. Одржана је 4. и 5. новембра у Новом Саду у Медицинској школи ''7.април'', а скуп је суфинансирало Министарства културе Србије.

После уводне речи председника Друштва, Жељка Вучковића, говориле су Маргарет Шилд (Евалуација рада библиотекара у уметничким и музејским библиотекама у земљама немачког говорног подручја), Јасмина Нинков (Вредновање рада јавних библиотека: статистика, стандарди, импакт аналзиа, индикатори, упитници, мистериозни корисник…), Весна Ињац-Малбаша (Међународни стандарди за библиотеке) и др Јадранка Ласић-Лазић, др Соња Шпиранец и др Михаела Банек Зорица (Стандардизација у подручју информацијске пимености: између илузије и потребе).
Програм је, у наставку, предвидео и предавања Јулијан Херчу (Праве алатке.У право време. На правом месту), др Биљане Витковић (Примена менаџмента квалитета у библиотекама:шта је добра библиотечка услуга?), др Марије Ласло и др Јадранке Ласић Лазић (Мерила информационе (не) писмености), др Милене Максимовић (Значај библиотечких стандарда и њихов развој у Републици Српској), др Јасмине Ловринчевић, др Динке Ковачевић и Зденке Баришић (Улога стандарда у промицању квалитете књижничних услуга у хрватском образовном суставу) и Весне Црногорац (Стандарди за школске библиотеке као подршка образовном систему Србије).

До краја првог дана, излагали су и мр Милица Кирћански (Јавне библиотеке: флексибилност као стандард), Владимир Шекуларац (Стандардизација услова и ресурса јавних библиотека у Републици Србији), Бојана Вукотић (Стандардизација формирања и вођења колекција периодике у јавним библиотекама), Светлана Јанчић (Библиографска начела и међународни стандарди за библиографски опис - од специјализације ка интеграцији ) и Милица Стевановић (Културни програми јавних библиотека: стандардне активности и нестандардизована мерила вредновања).

Преподневна сесија, другог дана, била је резервисана за предавања мр Иване Илић- Киш (Квалитет услуга у специјалним библиотекама Србије примена препоручених смерница Библиотекарског друштва Србије ), Мр Драгане Милуновић (Смермернице за специјалне библиотеке у Србији -домаћа пракса и међународни контекст), Оливере Настић (Стандарди као подстицај библиотечких услуга у специјалним библиотекама : рад са корисницима), др Дејана Вукићевића (Стандардизовање и систематизација аудиовизуелне грађе са аспекта завичајних фондова), др Драгане Малић (Европски стандарди у српском библиотекарству), мр Весне Жупан (Стандардизована обрада библиотечке грађе као предуслов за унапређење квалитета услуга академских библиотека Србије) и Марије Булатовић и Николе Крсмановића (Примена стандарда у високошколским и специјалним библиотекама на територији Србије).

Наредна сесија је предвидела излагања Ане Савић (Значај стандардизације процеса узајамне каталогизације у формирању узајамних каталога у националним и међународним оквирима), др Мирјане Брковић и Ане Ивковић (Стандарди који се односе на репозиторијуме са отвореним приступом у академским библиотекама), Вуке Јеремић, Цвете Костов и Наташе Васиљевић (Стандарди селекције и финансирања као гарант квалитетног управљања колекцијама у академским библиотекама), Ведрана Вучића (Њеб приступачност и електронски формати за приступ информација особама са инвалидитетом), Љиљане Станковић и Милета Стијеповића (ISBD(CP) и његова примена у систему ЦОБИСС), Софије Којевић, Наташе Дакић и Бранке Ногић (Нормативне датотеке личних имена : светска искуства и почеци зраде нормативних датотека у Србији) и Милице Матијевић (Колико је добра ваша библиотека?).

Завршна сесија била је резервисаа за Нађу Стојковић и Давора Петровића (Примена библиотечких стандарда у обради изложбених каталога на примеру праксе Народне библиотеке Србије), мр Веру Петровић и Милутина Шаховића (Управљање квалитетом уз примену COBISS2 позајмица у УБ ''Светозар Марковић''), Катарину Ковачевић (Стандарди и квалитет услуга у високошколским библиотекама Србије кроз пример библиотека Филозофског факултета Универзитета у Београду), Виолету Стојменовић (Јавна библиотека у комуникацији са својом локалном заједницом: модели и могућности) и Иванку Лазовић (Делатност јавне трибине ''Уметност" Библиотеке града Београда и њен подстицај квалитету библиотечких услуга и едукацији корисника).

Објављен је зборник резимеа са овогодишње и зборника радова са прошлогодишње конференције (одржане 14. децембра 2009 за Дан библиотекара). Сви пријављени радови са Конференције 2010. (и оних предавача који су изостали са скупа) биће објављени у Зборнику идуће године.

Организациони одбор Конференције чинили су: проф. др Жељко Вучковић (председник), мр. Милица Кирћански, Весна Петровић, Јасмина Нинков и Весна Црногорац.

Стручни семинар у организацији Фондације Фридрих Еберт и Самосталног синдиката културе Србије са гостом из Министарства културе - Ваљево, 4-6. XI

2010-11-08T12:00:00.000+01:00

У организацији Фондације Фридрих Еберт (Friedrich Ebert Stiftung ; http://www.fes.rs/) и Самосталног синдиката културе Србије, у Ваљеву је, у периоду 4-6. новембра 2010. одржан семинар на тему Преговарање са послодавцем.

Предавачи су били Драгана Ђорђевић - Председник Самосталног синдиката културе Србије, Драган Тодоровић – Председник Самосталног синдиката културе Београда (члан преговарачког тима Синдиката културе) и Никола Шеатовић – саветник у Министарству културе (сектор за заштиту културних добара). Културни радници из Чачка, Лазаревца, са Уба, из Крупња, Љубовије, Малог Зворника, Богатића, Београда и Шапца су кроз семинарске радионице и симулацију преговора имали могућност да се упознају са механизмом преговарања. Кроз живу расправу третиран је велики број проблема са којима се сусрећу културни посленици, нарочито они у мањим срединама.

Присутни су имали прилику да, поред озбиљног рада, посете и манастире Лелић и Ћелије у околини Ваљева. Госпођа Весна Ћирић, директорка Завода за заштиту споменика културе Ваљево, била нам је, том приликом добар домаћин и водич.

Библиотека шабачка је имала два представника у Ваљеву: Дуњу Новаковић, члана синдиката и Небојшу Цвејића, председника Синдиката Библиотеке, повереника за Мачвански округ и члана Председништва Самосталног синдиката културе Србије.

„Шабац – град знања“: јединствени пројекат повезивања школа и установа у Србији

2010-11-02T14:57:00.000+01:00

Градска управа Града Шапца, заједно са установама културе чији је оснивач, израдила је пројекат „Шабац – град знања“ са новим програмом за школску 2010/11. годину. Циљ овог пројекта, пионирског у Србији, је да обезбеди квалитетну, интерактивну, занимљиву и ангажовану наставу по темама у којима Шабац школама може да понуди стручни рад и искуствено учење.
Према члану 3. Закона о основама система образовања и васпитања, овај пројекат школама доноси „разноврсне облике сарадње са локалном заједницом и широм друштвеном средином како би се постигао пун склад између индивидуалног и друштвеног интереса у образовању и васпитању“, а са намером да се кроз различите теме ученицима Шапца обезбеди:
- оспособљавање за решавање проблема, повезивање и примену знања и вештина у даљем образовању, професионалном раду и свакодневном животу,
- развој и практиковање здравих животних стилова, свести о важности сопственог здравља и безбедности, потребе неговања и развоја физичких способности,
- развој свести о значају одрживог развоја, заштите и очувања природе и животне средине, еколошке етике и заштите животиња,
- развој способности комуницирања, дијалога, осећања солидарности, квалитетне и ефикасне сарадње са другима и способности за тимски рад и неговање другарства и пријатељства,
- развијање способности за улогу одговорног грађанина, за живот у демократски уређеном и хуманом друштву заснованом на поштовању људских и грађанских права, права на различитост и бризи за друге, као и основних вредности правде, истине, слободе, поштења и личне одговорности,
- развој и поштовање расне, националне, културне, језичке, верске. родне, полне и узрасне равноправности, толеранције и уважавање различитости,
- формирање ставова, уверења и система вредности, развој личног и националног идентитета, развијање свести и осећања припадности граду Шапцу, поштовање и неговање традиције и културе Шапца, развијање мултикултурализма, поштовање и очување националне и светске културне баштине.
У нади да ће утицати на развој квалитетних младих нараштаја који ће у будућности носити просперитет Шапца, Градска управа, Канцеларија за младе града Шапца и установе културе, охрабрују школе и њихове наставнике да се са својим ученицима укључе у пројекат „Шабац – град знања“ и из разноврсне понуде изаберу наставне јединице у којима ће учествовати.
Сав материјал потребан за извођење радионица обезбедила је Канцеларија за младе града Шапца. Учешће у пројекту за све школе и ученике је бесплатно. Термини за извођење програма биће усаглашени према потребама и могућностима школа, односно наставника и ученика, уз напомену да се сваки програм може додатно прилагодити.
За све информације, предлоге и пријављивање за програме, заинтересовани се могу обратити Канцеларији за младе сваког радног дана од 8 до 20 часова, на број телефона: 015 314031.
Поред Градске управе Града Шапца – Одељења за друштвене делатности и привреду и Канцеларије за младе града Шапца, у пројекту „Шабац – град знања“ за школску 2010/11. годину учествују: Библиотека шабачка, Културни центар, Народни музеј и Међуопштински историјски архив Шабац.
Детаљне информације о програму могу се прочитати на званичној Интернет презентацији Града Шапца (ввв.сабац.орг) у рубрици Огласи.

http://www.sabac.org/dokumenta/Sabac-grad-znanja-2010-11.pdf

WEB FEST

2010-10-25T13:37:00.000+02:00

И ове године Библиотека шабачка учествује на web festu! Погледајте страницу www.wfest.org и гласајте за свој омиљени сајт! ;)

Летопис Шапца 1933 - 1944.

2010-10-25T11:50:00.007+02:00

Рукопис под насловом Летопис Шапца 1933-1944. аутора Григорија (Глише) Бабовића (1886-1961) чува се у Завичајном одељењу Библиотеке шабачке. Писан у периоду од 1933. до 1944.,Летопис Шапца представља несвакидашњи и редак историјски извор који је настајао у једном од најтурбулентнијих периода како српске тако и светске историје. Приређивање и објављивањеЛетописа је од изузетног значаја за даље изучавање друштвене и политичке историје Србије и Југославије, али и више него запостављене методологије истраживања у савременој српској историјској науци која се не може изучавати и разумети без предочавања стручној и широј јавности извора какав је Летопис Шапца.
Као шабачки парох Григорије Бабовић је пратио дешавања која су обележла историју његове епархије и града као што су: смрт епископа Михаила (1933), избор владике Симеона (1934), посета краља Александра I Карађорђевића Шапцу (1934), прослава стогодишњице Шабачке гимназије (1937), посета председника владе Краљевине Југосавије Милана Стојадиновића Шапцу (1937), почетак изградње фабрике Зорка (1937), посета патријарха Гаврила Дожића Шапцу (1939), завршетак радова на инфраструктурним објектима захваљујући ангажовању председника Градског поглаварства Илије Поповића (1939), долазак Кладовског транспорта у Шабац (1940), посета престолонаследника Петра II Карађорђевића Шапцу (1940).
Летопис представља посебно значајан историјски извор за изучавање историје Југославије јер самаргине, за историјску науку из осетљивијег угла тј. са становишта малог србијанског града у предвечерје највећег сукоба у историји човечанства, пружа увид у догађаје као што су: Убиство краља Александра I Карађорђевића у Марсеју (1934.), конкордатска криза (1937), измирење епископата са владом Милана Стојадиновића (1938), избор патријарха Гаврила Дожића (1938), пад владе Милана Стојадиновића и избор владе Драгише Цветковића (1939), почетак Другог светског рата и напад Немачке на Пољску (1939), успостављање диплматских односа између Краљевине Југославије и СССР-а (1940).
Интерпретација перида од напада Немачке на Југославију и бомбардовања Београда 6. априла 1941, преко четворогодишње окупације до ослобођења Шапца 23. октобра 1944. представља, у методолошком и историографском смислу, најзначајнији део Бабовићевог рукописа. Сведочанства савременика о ратној свакодневици представљају добродошао историјски извор у српској историографији. Објављена сведочанства обичних тј. малих људи предуго осуђених на проклетство сумарног, неиндивидуалног, неиздиференцираног посматрања о непосредној свакодневној ратној збиљи представљају реткост, не само у овдашњој већ и у светској историографији. Осврт на ратну збиљу шабачке чаршије посебно је значајан јер пружа издиференциранији увид у окупацију, колаборацију, отпор, страдање, масовна убиства цивила и појединачна стрељања, истрбљење шабачких и групе од преко хиљаду, пре свега аустријских Јевреја у историографији познатој као Кладовски транспорт, борбе за ослобођење града, стрељање тридесет шест Шапчана на савском мосту октобра 1944. године.
Летопис Шапца као ретко који извор профилише појединца. Подсећа да страх, нада, разочарање или очај свакога актера прошлих збивања морају бити и јесу релевантан предмет историјског истарживања, без кога се не може разумети ни прстор, ни време а понајмање човек за кога је велики француски историчар Лисјен Февр тврдио да је историја.

Летопис Шапца можете погледати и у електронском облику ОВДЕ.

Одржана уводна конференција пројекта Access IT

2010-10-18T08:32:00.000+02:00

У петак, 15. октобра 2010. у Библиотеци града Београда одржана је Уводна конференција пројекта AcessIT. Уводна конференција је намењена представљању пројекта широј професионалној заједници која се бави дигитализацијом у Србији. Представљани су досадашњи резултати рада и објављен позив на сарадњу у наредном периоду. Конференцији је присуствовало преко 80 библиотекара из Србије и региона.

Програм конференције чинила су следећа излагања:

Представљање пројекта AccessIT
Јасмина Нинков, директор БГБ

AccessIT и Europeana
Роб Дејвис, МДР партнерс, Лондон

Питања и дискусија
Роб Дејвис, Јасмина Нинков

Дигитализација у Србији : пресек стања
Тамара Бутиган, начелник Одељења за развој дигиталне библиотеке и микрографију, НБС

Онлајн обука : демонстрација
Адам Дуџак, PSNC, Пољска

Сертификација курсева за дигитализацију и програм рада
Предраг Ђукић, БГБ

Поред излагања учесници су имали могућност тестирања онлајн курсева који су већ доступни преко сајта НБС, као и демо верзије веб интерфејса дигиталне БГБ на српском језику.

Библиотека града Београда учествује као партнер у међународном пројекту AccessIT /Accelerate the circulation of culture through exchange of skills in information technology/. Пројекат AccessIT подстиче интеркултурни дијалог, међународно повезивање и сарадњу радника у култури као и транс-национално представљање културног блага.

Пројекат се финансира из средстава Европске комисије, из Програма „Култура 2007-2013“. Период трајања пројекта је од 1. маја 2009. до 30. априла 2011. године. Координатор пројекта је фирма MDR Partners из Лондона, партнери су PSNC (Poznan Supercomputing and Networking Center) из Пољске, Хатечепе универзитет из Анкаре, Турска, Централна јавна библиотека из Верије, Грчка и Библиотека града Београда.

Пројекат AccessIT ће обезбедити јединствени пакет обуке и усавршавања за оспособљвање мањих, локалних установа културе у Турској, Грчкој и Србији за дигитализацију фондова библиотека архива и музеја. Као резултат пројекта очекује се стварање националних репозиторијума који ће бити спремни да се укључе у пројекат Европске дигиталне библиотеке (Еuropeana и Europeana Local). План је да се овим пројектом обухвати око 1.340 библиотека, музеја и других институција културе у Србији, Турској и Грчкој. Укупан планирани број дигиталозованих објеката је 125.000 од чега је допринос Србије 50.000 објеката. У оквиру пројекта предвиђена је обука тренера, националне конференције као и студијска путовања учесника. Детаљи у вези са реализацијом налазиће се на веб сајту www.access-it.org.

Смернице за дигитализацију и обуку за реализацију пројекта припремили су стручњаци из PSNC, институције која већ више од једне деценије успешно предводи и координира рад на дигитализацији фондова пољских библиотека. Процедуре су усклађене са ISO стандардима као и праксом сличних пројеката из области дигитализације библиотечке грађе. Документација ће се превести на језике земаља учесница и бити објављена у облику приручника. Такође, биће доступан и модул за електронско учење да даљину (e-learning) за обуку што већег броја учесника у пројекту.

Линк: www.access-it.org

2010-10-11T10:17:00.003+02:00

ДАН БИБЛИОТЕКЕ

2010-10-10T07:46:00.002+02:00

ГОДИНА КЊИГЕ И ЈЕЗИКА

Закључак истраживања могао би да буде: они који не читају књиге, неће ускоро читати ни новине! Односно, они који на својим странама немају садржаје посвећене књизи, сами се урушавају изнутра, формирајући публику која ће ускоро заборавити да чита

Све мањи број медија има културну рубрику или пише о књизи. Људи и не знају шта желе док им се то не понуди, сматрао је сер Џозеф Конрад, прослављени британски дизајнер. Одсуство садржаја из области културе најављује смрт медија. Телеграфски, ово су резултати истраживања о третману књиге у српским медијима.

Истраживање „Медијски третман књиге“ спроведено је на иницијативу Министарства културе Србије, пројекат је рађен у оквиру Мастер студија новинарства на Факултету политичких наука у Београду, 2008/2009. године. Предмет истраживања били су српски медији, а циљ – тежња да се утврди колико се и на који начин у њима обрађују садржаји посвећени књизи, књижевности и писцима.

Култури, односно књизи, у највећем броју анализираних медија посвећено је премало простора. Од анализе неких листова одустало се, јер је истраживач констатовао да у седам дана нису објавили ниједан текст о књизи, нити имају сталну рубрику у којој би то чинили. Таква ситуација је пре свега у таблоидима и на комерцијалним телевизијама. У најгледанијим емисијама, ТВ дневницима, књига се појављује само под условом да је у последњем блоку вести остало простора, односно када су у питању „Нинова” или Нобелова награда. У дневној штампи културне рубрике постоје у једном од три листа, иако се њихов простор стално смањује под притиском „атрактивнијег” штива. Утисак је да њихов опстанак у великој мери зависи од односа снага менаџмента и уредника који те странице, најчешће, одржавају само снагом личног ауторитета. Штедња увек почиње од културе, смањењем броја страна, или њеним дефинитивним укидањем. У „Гласу” су најпре укинули Културну рубрику, у „Дневнику” су Културну рубрику са четири свели на две стране, данас има једну страну. У „Зрењанинским новинама” најпре су укинули стране за културу. Укидање културних рубрика и нестанак садржаја посвећених књизи личе на својеврсну хронику најављене смрти наведених гласила.

Међу анализираним женским часописима, „Базар” је, као традиционални српски магазин, значајну пажњу посвећивао књизи и ауторима, на шта указује и опредељење ове редакције за сопствену књижевну награду. Остали, лиценцни женски часописи, књизи прилазе као и свакој другој роби – штуро, у тону директне препоруке, огласа. О томе сведочи чињеница да је књизи на њиховом сјајном папиру посвећено свега 0,15–0,75 одсто простора. То није логично ако се зна да жене спадају међу најревносније читаоце и све бројније писце.

Четири београдска часописа, водича, део садржаја посвећују књизи и ауторима. На скали од мало до довољно, Yellow Cab се истиче не само простором који је посвећен књизи (7– 9 одсто укупног простора), него и применом разних аналитичких облика изражавања без којих се о књизи тешко може писати. Обраћајући се млађој генерацији читалаца, ови водичи траже модусе писања о књизи који међу читаоцима може да регрутује нове љубитеље.

Све веће фотографије, све краћи текстови, све крупнији наслови – то је таблоидна „формула успеха”' коју у кризи прихватају и неки од најугледнијих листова са педигреом. Уз културу, књига је у том процесу – колатерална штета. Представљање књига у највећем броју медија све чешће је у функцији њиховог оглашавања. Књига се своди на робу. Огласи диктирају простор – дефинисала је тенденцију тадашња уредница Културне рубрике у „Политици”. Недостатак књиге у информативним емисијама јавног сервиса прокоментарисала је резигнирано уредница Културне рубрике констатацијом да, према тзв. Би-Би-Сијевој школи новинарства, књига и није актуелна вест! Сличан став вероватно спада у део објашњења зашто тако мало књиге има у информативном програму Студија Б (Вести у 22 часа) или у свим програмима телевизије Б92. Електронски медији сасвим изнимно имају емисије чија је тематика посвећена искључиво књизи, а када их имају, време емитовања није прецизирано, емитују се касно или пригодно, у данима Сајма књига.

Оно што охрабрује јесте резистенција њуз магазина на продор таблоидних садржаја и повећање простора посвећеног књизи при повећању броја страна. У њима доминира аналитика. Али, они су нискотиражни. У „Времену”, инсистирају на приказима и критикама књига из региона, из бивших република, текстове пишу сарадници из тих средина па се чини да се уређивачком политиком далековидо тежи поновном успостављању јединственог, југословенског, културног простора. На Првом програму Радио Београда, књизи је посвећен велики број специјализованих емисија – од оних за децу и младе до оних за припаднике трећег доба. Новинари и уредници радија, чије је образовање евидентно, брижљиво негују нову публику, од најмлађег узраста. Светли примери су и културни додаци традиционалних дневних листова („Политике”, листа „Данас”), али највише охрабрује чињеница да су и високотиражне „Вечерње новости” покренуле културни додатак, а да високотиражни „Блиц”, одскора има додатак, Блиц књига, искључиво посвећен књизи, у коме се на модеран, атрактиван начин млада публика привлачи књизи и читању. Однос листова, часописа и специјализованих магазина који додељују цењене књижевне награде (НИН, „Вечерње новости”, „Базар”) према књизи на њиховим страницама је специфичан: њихови новинари и уредници високо вреднују културу односно књигу, дајући јој третман који заслужује. Дејство тих награда и медијски третман лауреата, значајно утичу на свеопшти ниво културе средине која деценијама живи у кризи. Закључак истраживања могао би да буде: они који не читају књиге, неће ускоро читати ни новине! Односно, они који на својим странама немају садржаје посвећене књизи сами се урушавају изнутра, формирајући публику која ће ускоро заборавити да чита.

Скривено благо библиотека Србије

2010-10-04T14:26:00.000+02:00

Најзначајнији примерци библиотечке грађе српских библиотека, међу којима су старе рукописне и штампане књиге, прве периодичне публикације из времена успостављања штампарске и издавачке делатности у Србији, старе фотографије, разгледнице, плакати, негативи, представљени су у Градској библиотеци у Зрењанину, на изложби под називом "Скривено благо библиотека Србије: највреднији експонати из завичајних збирки јавних библиотека у Србији".

Организатор изложбе је Заједница матичних библиотека Србије, уз подршку Министарства културе Републике Србије, а након Пожаревца, Зрењанин је други домаћин изложбе која ће обићи целу земљу.

- Основна идеја организатора ове изложбе јесте да први пут у историји библиотекарства Србије, на једном месту, буде окупљено и јавности представљено најзначајније писано завичајно наслеђе које је прикупљено и одабрано широм Србије. Изложба шаље поруку да библиотеке у нашој земљи постоје јако дуго, и да постоји потреба да се на овакав начин скрене пажња на библиотекарство. Пројекат је подржало Министарство културе Србије као допринос обележавању "Године књиге и језика" у Србији, која је започела 23. априла ове и траје до 23. априла наредне године - рекла је представница Народне библиотеке Србије Драгана Милуновић.

Директор Градске народне библиотеке "Жарко Зрењанин" Владимир Васиљев рекао је да је зрењанинској библиотеци припала част да учествује у једном оваквом пројекту, јер се међу пробраним експонатима библиотечке грађе из градова широм Србије налази и примерак свеске "Ритмови" из 1922. године аутора Тодора Манојловића, чију је насловну страну осликао знаменити Сава Шумановић.

- Најстарији експонат на самој изложби датира из 1764. године, а остали из периода 19. и с почетка 20. века. Самим тим, оваква поставка, прва у историји српског библиотекарства, даје велики допринос култури, јер се ови експонати не могу видети ни на један други начин - рекао је Васиљев.

Изложба "Скривено благо библиотека Србије: највреднији експонати из завичајних збирки јавних библиотека у Србији" постављена је на Дечјем одељењу Градске библиотеке "Жарко Зрењанин" и биће изложена до понедељка, 4. октобра, када се сели на наредну локацију. Зрењанин је, након Пожаревца, други град у Србији који је домаћин ове изложбе, а до краја године изложба ће бити представљена и у Смедереву, Нишу, Кикинди, Пироту и Бору.

Библиотека југословенске кинотеке

2010-10-04T14:24:00.000+02:00

Југословенска кинотека у Београду, осим богате филмске грађе, у библиотеци, која је њен саставни део, чува и вредне штампане публикације.

Библиотека југословенске кинотеке је институција једнствена по својој специјализацији: сакупља, обрађује и чини доступним јавности штампану, али све више и дигиталну, реч која се бави искључиво покретним сликама (филм, филмска архивистика, телевизија, видео, мултимедијална грађа...). Поседује колекцију од око 21 000 домаћих и страних књига, приручника и часописа (на свим важнијим светским језицима), обимну и од непроцењиве вредности значајну хемеротеку од око 200 000 новинских исечака (од 1948. године до данас).

Од посебног значаја за националну кинематографију су и збирка сценарија, књига снимања и дијалог-листа, као и легати значајних филмских естетичара и синеаста као што су Славко Воркапић, Владимир Петрић, Соја Јовановић и други.

Деканица Факултета за менаџмент у библиотекарству и информатици Емпорија државног универзитета Канзас у Новом Саду

2010-10-01T15:09:00.001+02:00

Проф. др Гвен Александер , деканица Факултета за менаџмент у библиотекарству и информатици Емпорија државног универзитета у Канзасу , одржала је, 28. септембра, у Централној библиотеци Универзитета у Новом Саду предавање под називом "Образовање библиотекара у Сједињеним америчким државама / Информациона писменост".

Било је речи о односу према корисницима, о њиховој едукацији, начинима прибављања информација у реалном времену, провери веродостојности информација и др., а представљене су и нове технологије заступљене у библиотекарству. Проф. др Гвен Александер најавила је размену и боравак студената из Сједињених Америчких Држава у Србији.

Непосредан тон предавања покренуо је бројна питања публике. Једно од питања тицало се радног века библиотекара. Сазнали смо да радни век запослених у САД-у није ограничен. Пензију је могуће остварити и са 60, али и са 80 година, јер не постоји соцјална заштита каква постоји код нас и у неким другим земљама, већ запослени уплаћују пензије у приватне фондове. Актуелна економска ситуација изазвала је страх код запослених да програм пензионог осигурања не може гарантовати да ће обезбедити пензије на дужи временски период. Стога се дешава да се старосна граница помера, а млађе колеге остају незапослене.

У вези с образовањем библиотекара, занимљиво је било питање које се односило на предмете последипломских студија. Према студентским захтевима, недавно је дошло до промене у наставном плану и програму последипломских студиа и увођења нових предмета. Данас у америчком образовању библиотекара преовлађују предмети који се тичу практичног рада у струци, као и предмети који се баве новим технологијама, док је мање оних који се баве теоријом библиотекарства.

Предавању су присуствовали библиотекари Универзитета у Новом Саду , Библиотеке Матице српске и други заинтересовани. Било је изузетно добро посећено тако да је сала за предавања Централне библиотеке била премала да прими све слушаоце.

Сајам књига у Београду: „Памет у главу”

2010-09-30T20:32:00.000+02:00

Међународни сајам књига у Београду, чији ће почасни гост ове године бити Шведска, биће одржан од 25. до 31. октобра под слоганом „Памет у главу”.

Председник Управног одбора Сајма књига у Београду Жељко Ожеговић рекао је да ће манифестација задржати прошлогодишњи излагачки концепт, као и цене улазница, које ће за појединачне посете коштати 250, а за групне 150 динара.

Како је раније најављено, на Сајму ће ове године, поред Шведске као почасног госта, учествовати и други издавачи из иностранства, међу којима су бројни гости из региона и, први пут, издавачи из Словачке и Холандије.

Најављени су и гости из Грчке, Јапана, Русије, Немачке, Италије, Шпаније, Аустрије, Португалије, Израела, Бразила, Ирана, Анголе, а на Сајму ће и ове године, по четврти пут, учествовати европски културни центри у Београду, на заједничком штанду ЕУНИК-а.

Ове године на списку гостију из иностранства, међутим, нема издавача из Канаде, који су током протеклих неколико година били врло запажени гости Београдског сајма књига.

„Укупан број излагача на овогодишњем сајму још није познат јер још стижу пријаве издавача”, рекао је Жељко Ожеговић, али је додао да, упркос финансијској кризи и тешкој ситуацији у појединим домаћим издавачким кућама, очекује да број учесника остане на нивоу од прошле године.

Представник предузећа „Београдски сајам” Драган Ђоковић рекао је да се за сајам већ акредитовало више од 300 новинара, као и да се на презентацији те манифестације на друштвеној мрежи Фејсбук до данас већ пријавило око 14.450 посетилаца.

Уредница програма Сајма књига Владислава Гордић Петковић рекла је да ће и ове године бити приређени традиционални Форум и Ћаскаонице, као и нове програмске целине, међу којима су песнички маратон и маратон кратке приче.

Теме Форума ове године ће бити: „Култура, традиција и медији: Како обележавамо јубилеје”, „Књижевност, позориште, филм: Како (ни)смо екранизовали српску књижевност”, „Блог, чет, фејс: Деструкција или реконструкција језика” и „Уџбеник, библиотека, веблиотека: Учење и интернет”.

Домаћин „Ћаскаоница” биће Александра Гловацки, која ће разговарати с ауторима из Србије и региона, попут Јелене Ленголд, Ота Олтвањија, Александра Станковића, Бориса Дежуловића, Иване Сајко, Љубице Арсић и других.

У припреми су и поетске и стрип радионице, мала школа превођења и други садржаји намењени млађој публици, као и традиционални Школски дан, а биће приређено и неколико изложби.

Сајамски жири ове године ће доделити награде у три категорије - за најбољег издавача, издавачки подухват и дечју књигу, а биће додељена и награда „Доситеј Обрадовић” иностраном издавачу за међународну промоцију српске књижевности.

Аташе за културу амбасаде Шведске Хелен Лашон рекла је да ће се та земља представити програмом под називом „Гласови Шведске”, уз учешће 18 шведских писаца и илустратора.

Хелен Лашон је додала да ће у шведском павиљону у Арени Хале 1 Београдског сајма, који опрема фирма Икеа, бити представљено више од 800 наслова шведских аутора, међу којима су и издања преведена са шведског на српски језик.

Шведска припрема шездесетак програма, промоција књига, разговора писаца са читаоцима и других активности, а уметници из те земље наступаће током трајања Сајма књига и на другим манифестацијама у
Београду, попут Београдског џез фестивала.

Стручни семинар у Библиотеци шабачкој

2010-09-30T08:47:00.001+02:00

Петак, 24. септембар у Библиотеци шабачкој је обележио стручни семинар Управљање пројектним циклусом који је држао Марјан Маринковић, библиотекар Библиотеке града Београда из Одсека за унапређење библиотечке делатности. Пројекат представља низ активности које треба да допринесу остваривању јасно дефинисаних циљева, и то у одређеном временском периоду и уз предвиђени буџет. Управљање пројектним циклусом омогућава да пројекти доприносе остваривању свеобухватних циљева и да дају одговоре на стварне проблеме циљних група. Семинари о управљању пројектним процесом за библиотекаре Мачванског округа планирани су у наредним месецима.

Читање Европе: 59 књига из НБС-а

2010-09-29T13:40:00.000+02:00

Изложба "Читање Европе: драгуљи европске књижевности" у коју је уврштено и 59 старих и вредних књига из српске културе, представљена је на порталу Европске библиотеке а саопштено из Народне библиотеке Србије.

У нову вишејезичну изложбу уврштено је готово 1.000 европских дела, од бестселера из 18. века до средњовековних кувара, изабраних из националних библиотека Европе и дигитализованих у пуном формату.

"Колекција књига НБС од 59 старих и вредних књига из наше културе, једна је од већих колекција у оквиру поставке. У избору НБС налазе се књиге Вука Стефановића Караџића, Доситеја Обрадовића, Захарија Орфелина, Прва српска граматика, Новине сербске из 1814", наводи се у саопштењу.

"Читање Европе: европска култура кроз књигу" омогућава преглед ремек дела на 32 језика, од арапског до јидиша. Многе књиге су у рукописним или првим штампаним издањима.

Неке књиге значајне су не само због самог текста, већ и због илустрација. Тако ће читаоци моћи да виде Малармеов превод "Гаврана" Едгара Алана Поа с илустрацијама француског сликара Едуара Манеа.

Изложбу је подржала Еуропеана, европска дигитална библиотека, музеј и архив, у оквиру које се такође могу истраживати представљена дела.

Линк: www.theeuropeanlibrary.org

Књига за све

2010-09-17T10:35:00.001+02:00

Како би биле што успешније спроведене, НБС је замолила библиотеке да доставе спискове установа које би, у својству примаоца књига, биле потенцијални кандидати за учешће у акцији "Књига за све".

Акција "Књига за све" подразумева прикупљање књига од заинтересованих дародаваца, издавача и приватних лица, и њихову дистрибуцију библиотекама у саставу установа као што су сигурне куће, свратишта за децу улице, домови и савези слепих, глувих или особа са другом врстом инвалидитета, као и другим установама социјалног типа које се баве угроженим категоријама становништва. Постојање већ формираног књижног фонда није предуслов за учешће у пројекту. Потребно је доставити податке како о установама које већ имају библиотеку у саставу, тако и о онима у којима оне нису формиране.

Народна библиотека Србије је позвала библиотеке и да предложе знамените писце, научнике и филозофе за које сматрају да заслужују постављање спомен-плоча на објектима у којима су рођени, живели или стварали. Поред имена особе коју предлажу, библиотеке достављају и податак о адреси објекта.

Реч је о акцији обележавања кућа или важних места на којима су рођени, боравили или стварали знаменити писци која је део шире акције истраживања и промовисања материјалне заоставштине знаменитих књижевника Србије.

Више о акцијама које обележавају Годину књиге и језика можете пронаћи на www.godinaknjigeijezika.rs

Контакт особа: Драгана Милуновић dragana.milunovic@nb.rs

Да ли библиотеке изумиру?

2010-09-06T12:24:00.001+02:00

Библиотеке су вековима један од темеља сваког цивилизованог друштва, место где се на организовани начин чувају драгоцено знање и информације.

У дигиталној ери, међутим, велики део информација из библиотека може се наћи на Интернету или другим дигитализованим медијима. Зато се поставља питање – какву ће улогу традиционалне библиотеке играти у будућности?

Улога библиотека у дигиталном добу, и изазов организовања огромне количине информација које су на располагању савременом човеку, биле су главне теме на недавној конференцији светских библиотекара у Хјустону, Тексас.

Један од ставова који се чуо на скупу била је тврдња да „библиотека као институција која је присутна хиљадама година пролази кроз трансформацију без преседана у историји“...

Посебан изазов представља чињеница да је у последњих неколико година човечанство произвело више информација него у свим претходним миленијумима.

„Са милијардама веб страница и десетинама милиона књига и чланака и аудио фајлова који данас постоје, поставља се питање како их организовати на кохерентан начин да буду очувани током времена. У овом тренутку не постоји политика за то“, сматра историчар и стручњак у Конгресној библиотеци у Вашингтону Брајан Гудвин.

Стручњаци мисле да је, и у дигиталној ери, студентима и истраживачима и даље потребна помоћ библиотекара.

„Данас нам људи упућују мање питања, али су та питања дубља. Они траже податке на све стране, да би се на крају окренули нама, јер нису успели да пронађу потребну информацију“, наглашава Гудвин и изражава уверење да је „људски контакт тај који ће очувати библиотеке као институције у будућности“.

„Људска бића су друштвена бића и они ту врсту интеракције воле баш као што некад воле да се издвоје и сами седе за компјутером“, подсећа он.

Међу учесницима конференције била је и Египћанка Ноа Адли, чији је родни град Александрија повезан са најстаријим и најславнијим именом у историји библиотекарства.

„Наша је институција веома старог имена. Александријска библиотека је најстарија на свету. А 1.600 година након што је уништена, данас имамо нову Александријску библиотеку, која је ремек дело и фасцинантан пројекат“, обнавестила је учеснике скупа.

Ноа Адли истиче да су „библиотеке богатство информација које су и данас основ настојања сваке нације да унапреди свој развој и прогрес“.

Изложба венецијанских маски Удружења параплегичара Мачванског округа

2010-09-03T08:05:00.003+02:00

У Галерији Библиотеке шабачке, од 11. августа до 10. септембра изложене су венецијанске маске Удружења параплегичара Мачванског округа. Радионица венецијанских маски Вемуп је секција Удружења, и у њој су ангажована лица са инвалидитетом која учествују у целокупном процесу израде маски. Прва изложба радова радионице одржана јеу оквиру програма шабачког карневала 2009. године.
Маске су старе скоро колико и човечанство, својом магичном привлачношћу плене пажњу посматрача, а онима који их носе дају снагу и моћ. Настале су из намере да изазову страхопоштовање, ужас или смех, а кроз историју употребљавале су се на много различитих начина – као реквизит у култним обредима, церемонијама, ради заштите од несрећа, урока и злих духова; њима се могло завести, заварати, сакрити, отворено се исмејати и ругати. Вешто направљене и с мером декорисане, маске су увек биле вољене, скупљане и показиване чисто ради њих самих, ради њихове лепоте.

У Библиотеци ће 10. септембра бити уприличено свечано затварање ове продајне изложбе.

Старе и ретке књиге Библиотеке шабачке

2010-08-02T14:09:00.002+02:00

У Службеном гласнику Републике Србије, 7. маја 2010. године, број 30, објављена је одлука Народне скупштине Републике Србије о утврђивању старе и ретке књиге од изузетног значаја. 310 српских рукописних и шампаних књига из времена од 15. до 19. века проглашено је за културно добро. До сада је предложено 1976 старих, ретких књига и рукописа од посебне историјске и културне вредности. Оно што се узима у обзир су време настанка рукописа, година штампања, историјски и културни значај књиге. Такође се узима у обзир утицај такве књиге на развој друштва, културе, технике и науке. Дакле, реч је о књигама које сведоче о пресудним историјским догађајима или личностима као и њихова оригиналност и уникатност.
Збирка старе и ретке књиге Библиотеке шабачке поседује 444 примерка, а 8 књига наше збирке су на Листи старе и ретке књиге, утврђеног културног добра од изузетног значаја. Најстарија књига у том фонду је Итика јерополитика из 1774. године.

Слаба тројка за културу у провинцији

2010-07-30T13:09:00.000+02:00

Осећај ниже вредности у односу на Београд и утисак да све паре иду у главни град доминантни су код грађана и представника установа културе у унутрашњости.

Када деда у Крушевцу или Смедереву поведе унука у музеј у тим градовима, дочекаће их иста стална поставка коју је старији из овог двојца показивао и свом сину. Музеји у ова два града нису мењали сталну поставку још од 1971. односно 1972. године! Те податке за „Политику” потврђују директори ових установа, али и наводе да иако изложбе суштински нису мењане у дизајнерском и архитектонском смислу, то не значи да су данас баш сви изложени предмети исти као и пре непуне четири деценије.

Овај невероватан податак део је великог истраживања о локалним културним политикама које је Завод за проучавање културног развитка, од јуна до децембра прошле године, спровео у 21 граду у Србији (сва места која имају статус града без Београда и Новог Сада, а плус Лозница и Нови Пазар) и у којем је учествовало 7.500 грађана, искључиво из урбаних насеља, као и представници установа културе и локалних самоуправа.

Просечна оцена коју становници ових градова дају културној политици у њиховим местима је 2,45, док запослени у култури стање у тој области оцењују „тројком”. Оно у чему су све три испитиване стране сагласне јесте осећај ниже вредности у односу на Београд и утисак да све паре иду у главни град, те да и у култури постоји „београдизација”.

Најпосећенији културни догађаји у овим градовима су концерти, на које анкетирани у просеку одлазе 3,76 пута годишње. На другом месту су позоришне представе које гледају 2,4 пута за годину, а на трећем изложбе. Најмање публике појави се на књижевним вечерима.

Чак 39 одсто испитаника никада није било ни на једној културној приредби, 43 одсто било је свега неколико пута, понекад оде 12 одсто, а само пет одсто редовно посећује овакве догађаје у свом граду. Недостатак времена на врху је листе разлога за „избегавање” културних манифестација. Следе финансијски разлози, па неодговарајући програм и недостатак интересовања.

Кад је реч о оцени стања у култури, трећина грађана је задовољна, а исто толико није. Само 3,9 одсто анкетираних у потпуности је задовољно понудом, док је сасвим незадовољно 9,9 одсто. Највише задовољних је у Јагодини, а највише незадовољних у Новом Пазару. Као највећу слабост, грађани су навели неразвијеност културног туризма, док аматеризам виде као развојну снагу.

Много више незадовољних, чак 72 одсто, налази се међу запосленима у установама културе, према чијем је мишљењу највећи проблем недостатак новца за програме, а затим и мањак средстава за улагање у инфраструктуру. Исте ове недаће истичу и они који су у градским управама задужени за културу, али обрнутим редоследом. Сходно томе, за њих је приоритет опремање установа, затим улагање у савремено стваралаштво, и улагање у културни туризам. Различите оцене последица су разлика у позицијама са којих на културу гледају они који за њу обезбеђују новац, они који тим новцем креирају културну понуду и грађани, као крајњи корисници, сматрају Маја Миличевић и Маријана Миланков, истраживачи Завода за проучавање културног развитка. Колика је небрига за ову област, види се и из чињенице да само Панчево и Крагујевац имају Стратегију културног развоја.

„Тамо где оваквог дугорочног плана нема, култура је препуштена ентузијазму људи који раде у тој области. Већина градова још није донела овај документ зато што чекају да се донесе стратегија културног развоја на националном нивоу, са којом је потребно да локалне буду усаглашене”, наводе истраживачи Завода.

Наше саговорнице оцењују, на основу истраживања, да је култура у егзистенцијално угроженом друштву маргинализована и да добија најмање.

„И даље се култура третира као трошак и сматра се да ништа не производи, а нема свести о томе да је то и развојни потенцијал”, наглашавају Миланков и Миличевић. Оне додају да су учесници у истраживању истицали и слабости стручног кадра, наводећи да је руководство установа постављено по страначкој припадности, а не по стручности, као и да нема континуитета у раду установа већ сваки нови директор почиње од нуле и прави нове програме.

Као проблем издвојено је радно време музеја које није прилагођено публици (од 7 до 15 сати) или то што је у позориштима велики број неакадемских глумаца. Дa све није само црно, сведоче позитивни примери музичког студија „Пандемонијум” у панчевачком Дому омладине, галерије „Надежда Петровић” у Чачку, музеја у Ваљеву, Крушевачког позоришта, библиотека у Краљеву и Чачку...

Анкица Маринковић

-----------------------------------------------------------

Дрвеће и „Роштиљијада” као симболи града

На питање да наведу симбол по којем је њихов град препознатљив и који би допринео развоју културног туризма, Ваљевци су изабрали Десанку Максимовић, Врањанци Бору Станковића, у Зајечару је градски бренд царска палата Феликс Ромулијана, у Зрењанину „Дани пива”, у Лозници Вук Караџић, у Новом Пазару Алтун Алем џамија, у Пожаревцу Љубичевске коњичке игре… Међу овим појмовима културног наслеђа нашли су се Аква парк у Јагодини, зеленило платана у Сомбору и лесковачка „Роштиљијада”.

-----------------------------------------------------------

Култура по глави становника

Највише новца за културу по глави становника годишње потроши Сремска Митровица – 30 евра, а најмање Лозница – 5,4 евра. Од укупних средстава намењених култури, градови у просеку на плате потроше 65 одсто, на текуће одржавање 20 одсто, а на програме скромних 15 одсто. Највише у садржаје улаже Сремска Митровица (то је једини град у којем више од половине укупних средстава одлази у ову сврху), а најмање Нови Пазар. Прошле године већина градова смањила је буџет за културу због светске економске кризе.

ТРИ САВЕТА

2010-07-29T11:19:00.004+02:00

Једном је неки ловац наместио замке за животиње. Већ следећег дана у једној од замки пронађе малог врапца. Кад га је хтео убити, врабац неким чудом проговори:

„Еј, ловче. До сада си јео само овце и још увек ниси сит, а ја тежим колико и три дуката. Ако ме пустиш уделићу ти три савета.
Први још док сам у твојој руци, други кад будем на крову оне куће тамо, а трећи савет ћеш добити са оног стабла поред куће.“

„Слажем се“, рече ловац и врабац му даде први савет:

„Ако је нешто немогуће, не веруј ником ко тврди супротно.“

Ловац пусти врапца, овај одлети на кров куће и изрекне други савет:

„Не нервирај се због ствари које су прошле. Живи за овај тренутак.“

Онда врабац настави: „Прогутао сам бисер тежак десет дуката. Да си га пронашао чак би и твоја унучад била богата.“

Ловац се растужи и би му жао што је пустио врапца. Онда врабац настави:

„Зар ти нисам рекао да се не нервираш због прошлих ствари, поготово због нечега што је немогуће. Стварно си глуп. Како ћу ја прогутати тако тежак бисер кад сам тежим три дуката?“

Ловац помало опет дође к себи и упита врапца за трећи савјет.

Врабац ће на то:

„Прва два ниси користио, што ће ти онда трећи?“

…те одлети куд га крила носе

***

Давати савете глупом и неразумном сањару значи сејати семе у шкрту земљу. Нема закрпе која ће закрпити рупу глупости и незнања. Ти који дајеш савете, не сеј семе своје мудрости на земљу неплодну!

Разговор о установама културе

2010-07-27T08:09:00.000+02:00

Разговор о стању у локалним установама културе и домовима омладине у Србије биће одржан 27. јула у Културном центру Пароброд у Београду.
Овај разговор организовали су Агенција за сарадњу са невладиним организацијама и европску хармонизацију, Канцеларија за младе и Грађанска иницијатива.

Учесници разговора ће бити представници независних институција и иницијатива на пољу културе, као и представници Културних центара и Домова омладине из неколико градова Србије. Учествују Дарко Рунић из Агенције за сарадњу са невладиним организацијама, Коста Андрић из Канцеларије за младе Београд, Тања Азањац из Грађанске иницијативе, Златко Црногорац из Установе културе Пароброд, Владимир Ђурић из Културног центра Зрењанин и други.

Они ће представити моделе функционисања њихових институција, реализоване програме и планове за будућност. Такође ће бити речи и о томе како пронаћи решење између диктата капитала и захтева за повећањем културне понуде, које су главне разлике између зависних и независних културних центара и са каквим се проблемима сусрећу.

У припреми измене Закона о раду

2010-07-23T20:45:00.000+02:00

Помоћник министра рада и социјалне политике у Влади Републике Србије Радмила Букумирић-Катић најавила је интензиван рад на изменама Закона о раду у наредних неколико месеци у циљу његовог усклађивања са стандардима ЕУ и потребама пословања.
Букумирић-Катић је на скупу "Послодавац у социјалном дијалогу", одржаном у Привредној комори Београда, навела да измене овог закона треба да омогуће и већу флексибилност у подели рада.

Према њеној оцени, увођењем и дефинисањем нових форми рада – скраћеног радног времена и рада код куће – биће смањени рад на црно и сива економија.

Такође, биће измењена и одредба да рад на одређено време може да траје најдуже годину дана јер сада у Србији постоје многи пројекти које финансира ЕУ, а који трају неколико година и захтевају управо такву врсту рада, додала је она.

Нећемо дозволити злоупотребу рада на одређено време, с обзиром на то да измене закона неће значити да ће та врста рада нестати, или бити смањена, имајући у виду њен значај и код нас и у западним земљама, истакла је Букумирић-Катић.

Она је најавила и формирање агенција за привремено запошљавање, које ће омогућити послодавцима да за одређене послове ангажују људе запослене у њима.

Требало би, како је навела, да буду смањени и цензуси за репрезентативност организација послодаваца и синдиката и измењена процедура за утврђивање репрезентативности и чланства у тим организацијама.

Циљ тих промена јесте да се још једном делу социјалних партнера омогући да постане репрезентативан, с обзиром на то да са новим партнерима социјални дијалог постаје квалитетнији, објаснила је Букумирић-Катић и потврдила да су у припреми и нови закони о штрајку и платама у јавним службама.

Новим законом о штрајку биће дефинисани минимум процеса рада у
штрајку, кључна питања права запослених у штрајку и законитост
обуставе, док је циљ новог закона о платама у јавним службама покушај увођења принципа "за исти рад приближно једнака плата", нагласила је она.

НБС лидер дигитализације у региону

2010-07-22T13:08:00.000+02:00

Народна библиотека Србије је координатор и центар Конзорцијума чије чланове чини око 130 библиотека, у оквиру кога се годишње набавља око 35.000 онлајн научних часописа, преко 70.000 онлајн научних књига и око 700 часописа у штампаној форми.

Мада Србија још нема усвојену националну стратегију дигитализације културног наслеђа, технолошка револуција намеће убрзану дигитализацију књига и докумената и у нашим библиотечким фондовима, где већ постоје богате дигиталне колекције. Народна библиотека Србије започела је пре неколико година пројекат Дигиталне библиотеке у коме данас има око два милиона дигиталних јединица у 100 различитих колекција. Веб сајт Дигиталне библиотеке током 2009. године посетило је око 600.000 корисника.

Дигитализација књига, у најкраћем, подразумева њихово пребацивање у електронски облик, који у потпуности одговара, у сваком детаљу, папирном оригиналу. Микрофилмовање се, међутим, сматра још увек најсигурнијим начином чувања, а потпуна заштита публикације постигнута је, кажу стручњаци, тек када је похрањено и папирно издање. Ипак, по свему судећи, издаваштво и систем ауторских права мораће да се прилагоде интернет окружењу, а не обрнуто.

"Систем међубиблиотечке позајмице и снабдевање документима драстично је убрзан, поједностављен и подразумева класичне као и електронске монографске публикације, односно књиге, научне чланке, тзв. "сиву литературу" (конгресна документација), аудио-визуелни материјал... Снабдевање документима, глобално, одвија се на неколико нивоа - од комерцијалних кућа специјализованих за снабдевање документима, самих издавача који нуде овакве сервисе, персонализованих испорука корисницима (Current Anjаreness Services – Individuаl Article Supply), до интермедијалних институција, какве су велике библиотеке", објашњава др Александра Павловић, референт за међубиблиотечку позајмицу и снабдевање документима у београдској Универзитетској библиотеци "Светозар Марковић".

Народна библиотека Србије укључена је у светску мрежу библиотека и када је реч о пружању онлајн услуга својим корисницима представља лидера у региону, према речима Весне Ињац-Малбаша, заменице управника ове институције, што не искључује посвећеност и традиционалним активностима.

"Променио се свет информација – од аналогних ка електронским и дигиталним. Промениле су се библиотеке као места – од библиотечких зграда дошли смо до виртуелних, електронских, дигиталних, хибридних и свеприсутних библиотека без зидова које своје услуге пружају свим људима широм света 24 сата на дан, 7 дана у недељи, што значи да више не постоје никаква, ни географска, ни временска ограничења. Променило се и друштво у целини – од индустријског друштва преко информационог друштва крећемо се ка умреженом друштву. Променили су се и библиотекари – од старомодних учених људи који нуде знање у својим "храмовима књига”, преко информационих менаџера и дигиталних библиотекара идемо ка ери супербиблиотекара који услужују суперкориснике XXI века и Гоогле генерацију, младе рођене после 1993. године", каже Весна Ињац-Малбаша за НИН.

"Онлајн услуге НБС и њена умреженост поред пројекта Дигиталне библиотеке огледају се још у пројектима - Виртуелна библиотека Србије, односно КОБСОН. Виртуелна библиотека Србије, представља пројекат изградње библиотечког информационог система и повезивања библиотечких каталога у Србији. Током 2003. године успостављен је Узајамни каталог Србије од локалних каталога четири највеће библиотечке базе у Србији – Народне библиотеке Србије, Библиотеке Матице српске, Универзитетске библиотеке "Светозар Марковић” у Београду и Југословенског библиографско-информационог института. Данас у систему Узајамног каталога учествује око 140 библиотека у Србији, а у бази се налази око 2,3 милиона библиографских записа", каже Весна Ињац-Малбаша.

Конзорцијум библиотека Србије за обједињену набавку иностраних онлајн часописа и база података (КОБСОН) формално је основан 2001. године у НБС са циљем оснивања и креирања бржег, квалитетнијег, лакшег и јефтинијег приступа иностраним научним часописима и базама података. НБС је центар Конзорцијума и координатор задужен за све активности везане за сарадњу са министарствима и иностраним издавачима, као и за промотивне и образовне активности. Набавку иностраних онлајн часописа и база података финансира Министарство за науку, а око 130 библиотека су чланице Конзорцијума (универзитетске, факултетске, истраживачке, институтске библиотеке). У оквиру Конзорцијума годишње се набавља око 35.000 онлајн научних часописа, око 700 часописа у штампаној форми и преко 70.000 онлајн научних књига.

Др Александра Павловић, из Универзитетске библиотеке "Светозар Марковић” истиче да снабдевање научним документима у Србији има дугу традицију, али да је често обустављано протеклих деценија, из разлога политичке природе, што се најдрастичније манифестовало маја 1992. године увођењем санкција Савета безбедности. Данас га финансира држава у оквиру система КОБСОН. Међубиблиотечку размену одређује алтернативни приступ научним информацијама и документима а подразумева материјал класичног и електронског издаваштва, као и отворених приступа (Open Access). Ова услуга није бесплатна и наплаћује се интерно међу библиотекама и институцијама, најчешће путем ваучера. Сарадња са комерцијалним системима за снабдевање документима подразумева надокнаде које се наплаћују и корисницима услуга Универзитетске библиотеке. Универзитетска библиотека сарађује са свим научним институцијама света и највећим светским библиотекама као што су Librаry of Congress, Nаtionаl Librаry of Singаpore, Bibliothèque nаtionаlle de Frаnce, Tokyo Nаtionаl Librаry...

Библиотека САНУ до стране научне периодике већ 160 година, од 1849. године, долази путем размене публикација са око 1300 научних установа у свету. Баш зато је 70 посто фонда на страним језицима.

"Захваљујући модерним технологијама лако су нам доступне информације да ли нека библиотека има или нема одређену публикацију, каже Милка Зечевић, заменик управника Библиотеке САНУ за НИН. Када је реч о међубиблиотечким позајмицама, ми шаљемо другим библиотекама на њихов захтев снимак траженог текста а исто тако и они нама. Уколико је потребно, позајмљујемо и целу оригиналну публикацију на одређено време. Установама са којима обављамо размену (око 1300) за узврат шаљемо издања Академије (САНУ објављује око 50 наслова годишње). На тај начин пласирамо Академијина издања у свет, каже Зечевићева. Будући да коришћење страних дигитализованих публикација најчешће није бесплатно, Библиотека САНУ излази у сусрет својим корисницима (првенствено академицима и научним радницима) и углавном успева, на разне начине, да набави жељену литературу. Најчешће нам излазе у сусрет партнери из иностранства и то је узвратна услуга", каже Зечевићева.

Библиотека САНУ започела је дигитализацију највреднијих публикација из свог фонда, а исто то обавља се и са рукописним документима у Архиву САНУ. У пројекту је и дигитализација уметничке збирке Галерије САНУ. Планира се и да се и савремена издања САНУ дигитализују и буду на тај начин доступна јавности.

Светска дигитална библиотека

Народна библиотека Србије потписала је споразум са Конгресном библиотеком из Вашингтона 17. априла 2008. године и тиме је постала пуноправни партнер у пројекту Светска дигитална библиотека (World Digitаl Librаry - WDL). У том тренутку НБС је била осма библиотека партнер у овом значајном светском пројекту за библиотеке - заједно са Конгресном библиотеком, Библиотеком Александрином и националним библиотекама Египта, Бразила, Јапана, Кине и Русије. WDL пружа приступ на интернету, бесплатно и на више језика, значајној грађи културног наслеђа из свих земаља и култура широм света. У априлу 2009. године покренут је и постављен у оперативни ниво рада WDL портал, у седишту UNESCO-а у Паризу. Тренутно WDL има 32 институционална партнера из различитих земаља света. "Мирослављево јеванђеље”, српски рукопис из 1180. године (који је део UNESCO-вог регистра "Памћење света") и часопис "Зенит 1921-1926" прве су колекције из Србије које су постале доступне преко WDL портала. Сретен Угричић, директор НБС, изабран је за копредседавајућег пројекта и за члана Комисије за селекцију грађе WDL пројекта. Памћење Србије већ је присутно у памћењу света – кроз пројекат Светске дигиталне библиотеке.

Амазон продаје више електронских него класичних књига

2010-07-22T13:06:00.000+02:00

ЊУЈОРК - Амазон на својој платформи Киндл (Kindle) тренутно продаје више електронских него класичних књига, саопштила је америчка интернет продавница која је првобитно била позната као интернет књижара.

„У последња три месеца, на сваких 100 продатих класичних књига, amazon.com је продао 143 нумеричке књиге на Киндлу”, наводи се у саопштењу.

Популарност електронских књига порасла је прошлог месеца, пошто је у виртуелној продавници на Киндлу продато 180 електронских на 100 обичних књига.

Ти подаци „не односе се на класичне књиге које немају своју верзију на Киндлу”, као и на „бесплатне књиге на Киндлу”, наводи Амазон.

Да ли је „правим” књигама одзвонило?

2010-07-18T17:08:00.000+02:00

Уколико се књиге буду све више дигитализовале и продавале на Интернету, будућност књижара биће неизвесна.

Елизабт Руж је власник немачке издавачке куће „Berlin Verlag”. Деведесетих година је почела од нуле, а данас може да се похвали са 200 нових издања годишње.

Иако јој иде добро, са забринутошћу гледа на будућност. Она верује да за издавачку браншу долазе тешка времена и да ће морати да развије нове идеје како би могла да се одржи.

Она није једина која мисли да се треба припремити за велику олују. Издавачи, књижари, познаваоци бранше, сви се слажу да ће електронска књига, е-Боок, кад-тад преокренути издаваштво наглавачке.

Бројке то још не потврђују. У Немачкој је удео продаје електронских књига у укупном промету књига мањи од један одсто.

Према речима Роналда Шилда, директора једне онлајн продавнице која нуди електронске књиге, постоје два разлога за то: први је да понуда бестселера још није довољно велика да би се могло доћи до великог броја читалаца, а други да још увек не постоје савршени уређаји за читање.

Најпознатији читачи су Киндле и иПад, а од великих произвођача стижу најаве да ће се још ове године појавити пуно нових уређаја.

„Нажалост, велики понуђачи имају властите формате тако да се електронске књиге могу читати само на њиховим уређајима што је наравно за купце прилично глупа ситуација, јер то значи да ако имаш други уређај, мораш да купиш и нову библиотеку”, објаснио је Шилд за „Дојче веле”.

Издавачи се, међутим, све више брину за будућност књижара уколико се књиге буду све више дигитализовале и продавале на интернету.

Неки од њих су се већ припремили за те нове изазове, па поред класичних књижара отварају и Интернет-продавнице.

На америчком тржишту електронске књиге се увелико користе, а процењује се да тамо већ имају око десет одсто удела на тржишту. се увелико користи.

Може ли се на основу тога препознати и тренд за Европу? За сада се само зна да је, према резултатима једне анкете, три од укупно 80 милиона Немаца ове године купило бар једну електронску књигу.

ДВЕ ГОДИНЕ КУЛТУРЕ

2010-07-18T16:55:00.000+02:00

Након две године рада у овом саставу, Министарство културе има задовољство да представи неке од своjих наjзначаjниjих резултата, остварених у том периоду.

Са циљем равномерног културног развоjа на целоj териториjи Републике Србиjе, начињен jе квалитативни и структурни заокрет у презентациjи културног стваралаштва. Успостављен jе нови концепт интегративне и превентивне заштите и одрживог развоjа културног наслеђа.

У области медиjа, покренули смо процес уређења медиjске сцене, у складу са захтевима демократског развоjа, светских стручних и техничких стандарда.

Међу наjзначаjниjе и наjуспешниjе проjекте коjе jе Министарство културе покренуло у претходном периоду спадаjу:

Акциjа „Србиjа у Србиjи“ – проjекат децентрализациjе културног простора Србиjе;
Проjекат Година књиге и jезика;
“Светска баштина Србиjа“ – прво представљање стручноj и широj jавности српских споменика културе на Унесковоj листи баштине;
Доношење Закона о култури – првог системског закона из области културе коjи jе донет након две децениjе;
Целогодишњи програм и обележавања jубилеjа - посвећени стваралаштву композиторке Љубице Марић, сликарке Милене Павловић Барили, сликара Паjе Jовановића и књижевника Меше Селимовића;
Подршка медиjима у условима економске кризе;
Медиjска студиjа као основ стратегиjе развоjа медиjа;
Медиjска стратегиjа;
Видљива делотворност одредаба измењеног и допуњеног Закона о информисању.

Све ове, а и многе друге активности и инициjативе, Министарство културе jе спровело у склопу надлежности своjа 4 сектора: Сектора за заштиту културне баштине, Сектора за стваралаштво, културну индустриjу и културне односе, Сектора за међународне односе, европске интеграциjе и развоj менаџмента у култури и Сектора за медиjе.

ЗАКОН О КУЛТУРИ

Закон о култури представља покушаj да се, на jединствени начин, правно уреди обављање свих делатности у области културе, као и права, обавезе и одговорности jавне управе у области културе на свим нивоима и услови за деловање свих субjеката у култури. Ту материjу jе до сада регулисало више законских и подзаконских аката, а неки њени делови уопште нису били законски регулисани .

Законом о култури створени су неопходни услови за уjедначен културни развоj, као и правни рам за доношење дугорочне стратегиjе развоjа културе Републике Србиjе. Овим законом предвиђено jе формирање Националног савета за културу, као стручног и саветодавног тела, ради обезбеђивања сталне подршке у очувању, развоjу и ширењу културне политике у Србиjи. Такође, Закон на системски начин решава проблеме статуса уметника, сарадника и стручњака у области културе. Када jе у питању финансирање културних програма и проjеката, Закон полази од начела децентрализациjе. Jедна од наjважниjих новина jе именовање путем jавног конкурса директора установе чиjи jе оснивач РС, аутономна покраjина, односно jединица локалне самоуправе Законом о култури jе успостављена и равноправност субjеката у култури: поjединац и институциjа, jавног и цивилног сектора.

ЗАКОН О ИЗМЕНАМА И ДОПУНАМА ЗАКОНА О JАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ

Транспарентност власништва обезбеђена jе увођењем Регистра jавних гласила, под окриљем Агенциjе за привредне регистре, а обjективно извештавање заштићено санкционисањем непоштовања претпоставке невиности и угрожавањем права малолетника при извештавању.

'ДВЕ ГОДИНЕ КУЛТУРЕ' - Извештаj о активностима Министарства културе за период од 7. jула 2008. до 7. jула 2010. године

Подсећања: на данашњи дан 1952. године рођен је Воја Антонић

2010-07-12T13:52:00.003+02:00

Воја Антонић, српски проналазач, новинар, инжењер, писац, рођен је 12. јула 1952. у Шапцу. Живи у Београду и ради као новинар ПЦ-Пресс-а, био је један од првих сарадника часописа „Свет компјутера“.

Познат је као борац против сујеверја и написао је књигу „Да ли постоје ствари које не постоје - водич за критичко размишљање“, објављена 2000.

Као наставак борбе против прорицања, популарног у Србији (Креманско пророчанство) објавио књигу „Креманско непророчанство: студија једне обмане“.

Писац је електронске књиге „Патенти који неће променити свет“, о светским патентима који су или немогући или наивни.

Следећи пројекат му је био Реквизит за бал вампира. Овај „уређај“ на принципу перископа користи чињеницу да вампири немају одраз у огледалу. Како сам каже „Не смејте се - сачекајте мало... “

Пише кратке приче, неке је прочитао у радио-емисији „Модулације“ коју је водио новинар Зоран Модли.

Најпознатији је по томе што је први на територији бивше Југославије конструисао и реализовао Галаксију, кућни рачунар на принципу самоградње. Са Дејаном Ристановићем, новинаром часописа „Рачунари у вашој кући“ покренуо је акцију „Направите своју Галаксију“, чији је циљ био охрабривање и подучавање бројних рачунарских ентузијаста да сами направе свој рачунар. Сам Антонић је неколико својих радова предао у јавно власништво.

Своју прву машину са микропроцесором - Game of Life - професора са Кембриџа, Џона Конвеја, који је осмислио алгоритам да се на матрици са 256 црвених светлећих диода исцртава ток еволуције, направио је 1976. Због недостатка финансија, направио је матрицу 8x8 а пошто није знао за емулатор ЕПРОМ-а, програм је писао на папиру, касније га уписивао у ЕПРОМ и брисао помоћу ултраљубичасте светлости из кварцне лампе када је требало исправљати грешке.

Смучарски савез Србије му се обратио 1981. да конструише прецизнији уређај за мерење времена за потребе Балканског првенства у алпским и нордијским дисциплинама, пошто су се резултати са тог такмичења сабирали за међународни поредак смучара. Пре тога се време мерило штоперицом. Направио је мали рачунар Арбитар, који се налазио у ташни, а имао је уграђену батерију, ЛЦД показивач, тастатуру и штампач. Арбитар је по концепту био претходник данашњих лаптоп рачунара. Касније је направљено укупно пет верзија Арбитра.

Године 1983, рачунари су још увек били реткост. Тада је било забрањено да се увози роба вредности преко 50.000 немачких марака. Антонић јд закључио да примитивни процесор -ЦДП-1802 може софтверски да генерише видео-сигнал без помоћног специјалног кола, па је покушао исто да уради и на процесору З80А на 3,072 MHz. Овај рачунар је могао да генерише монохроматску слику са 32 знака у 16 редова или графику резолуције 64икс48. Антонић је понудио популарном научном часопису „Галаксија“, који је у то време покретао специјално издање „Рачунари у вашој кући“, да објави упутсво за самоградњу. Комплетно упутство за самоградњу је одштампано децембра 1983, па је преко 8.000 ентузијаста у Југославији дошло до свог првог кућног рачунара, иако су почетне очекивања била да ће бити направљено између 100 и 1000. Сам Антонић је написао оперативни систем, а писао је и програме за свој рачунар, и направио неколико видео-игара.

Антонић је 1999. направио инструмент који је обједињавао логичку сонду, анализатор, серијски пријемник и фреквенцметар заснованом на микроконтролеру ПИЦ16Ф84 америчке фирме Мицхроцхип Тецхнологј и понудио је шему тој фирми. Фирма је прихватила понуду и обећала Антонићу компензацију, али по њиховим речима, она није могла бити послата у Југославију због трговинског ембарга које су САД увеле Југославији. Michrochip Technology је уврстио Антонићев инструмент на свој сајт под бројем АН689, али је он касније уклоњен са сајтa.

“Плави чуперак“ на интернету

2010-07-11T17:38:00.002+02:00

Књига Мирослава Мике Антића „Плави чуперак” по први пут ће бити објављена у електронској форми и моћи ће да се чита и слуша на сајту “Мале Библиотеке“.

Књига Мирослава Мике Антића „Плави чуперак” по први пут ће бити објављена у електронској форми и моћи ће да се чита и слуша на сајту “Мале Библиотеке“.

Лондонски Интерплов, који је на адреси www.malabiblioteka.net основао дечју библиотеку, успео је да уз сагласност породице Мирослава Антића обезбеди по први путпостављање аудио записа у коме славни песник чита “Плави чуперак“.

Поред овог наслова, на сајту библиотеке се могу читати и слушати најлепше књиге и песме за децу најпознатијих наших дечјих песника, попут Пере Зупца, Љубивоја Ршумовића и осталих.

Осим наше изабране дечје прозе и поезије на сајту су постављена и ремек дела светске дечје књижевности попут “Оливера Твиста“, али Шекспирова најпознатија дела.

Поред тога “Мала библиотека“ је састављена од интерактивних електронских садржаја, како би се деци приближили књижевни јунаци, а оснивачи су креирали специјалне игрице у којима деца могу да “уђу“ у сам свет прича и песама, па тако могу да учествују у борбама или јашу Шарца Краљевића Марка.

Приступ сајту и велики број садржаја је бесплатан попут свих игара као и појединих књига, а неке књиге и остали садржаји могу се купити кликерима, монетом која се користи у “Малој библиотеци“ а чија је вредност једнака једном евру.

“Мала Библиотека“ се за сада састоји од око 200 наслова и има чланове из више од 20 земаља, а оснивачи нарочито наглашавају да ће бити од велике помоћи деци дијаспоре која немају често прилике да дођу до наших књига.

Викикњиге

2010-07-06T12:27:00.001+02:00

Викикњиге

Добродошли на Викикњиге, збирку слободних уџбеника које иВи можете да уређујете.Тренутно имамо 745 страница у преко 30 уџбеника.

http://sr.wikibooks.org/sr/Главна_страна

2010-07-03T23:11:00.003+02:00

САСТАНАК СЕКЦИЈЕ ЗА МАТИЧНЕ БИБЛИОТЕКЕ

У Народној библиотеци Србије, одржан је састанак Секције за матичне библиотеке БДС, у уторак 29. јуна 2010. године са почетком у 12.00 часова.

Присутне је поздравила и састанак водила Весна Петровић, председник Секције за матичне библиотеке БДС.

Подсетила је присутне да обавезно презентирају резултате анкете "Библиотекари о библиотекама" у оквиру својих округа: директорима библиотека и локалној самоуправи у свим општинама.

За састанак је предложен следећи

ДНЕВНИ РЕД:

1. Нацрт нових закона / Весна Ињац

2. Стандарди за јавне библиотеке / Весна Петровић

3. Актуелна питања

Чланови Секције једногласно су усвојили предложени дневни ред као и записник са претходног састанка Секције одржаног 30. марта 2010. године.

Састанку су присуствовали: Ирен Богнар (Градска библиотека Суботица), Душица Мандић (НБ "Жарко Зрењанин" Зрењанин), Верица Ракић-Јованов (НБ "Јован Поповић" Кикинда), Ђурђевка Јарић (Градска библиотека Панчево), Зорка Исаков (ГБ "Карло Бијелицки" Сомбор), Вера Зарић-Митровић (НБ "Илија М. Петровић" Пожаревац), Томислав Кењић, Виолета Јовичинац-Петровић (НБ "Вук Караџић" Крагујевац), Мирјана Миравчевић (Народна библиотека Јагодина), Драгослав Васић (НБ "Стеван Сремац" Ниш), Вера Петровић (УБ "Светозар Марковић" Београд), Весна Ињац, Владимир Шекуларац, Добрила Бегенишић (Народна библиотека Србије), Јован Динчић (Народна библиотека Пирот), Весна Петровић (НБ "Глигорије Возаровић" С. Митровица).

Весна Ињац, заменик директора НБС и руководилац Сектора за програме и пројекте упознала је присутне на нацртима нових закона значајних за библиотекарство: Закон о обавезном примерку, Закон о библиотекама и Закон о старој и реткој библиотечкој грађи. Саопштено је да је оформљена радна група за Стандарде у библиотекарству чији су представници из Библиотекарског друштва Србије, Заједнице библиотека, Народне библиотеке Србије и Библиотеке Матице српске. У радну групу укључено је и службено лице испред Министарства културе у функцији секретара.

За председника групе која ради на доношењу Закона о библиотечко информационој делатности налази се управник НБС Сретен Угричић. Група се састоји од једанаест чланова и до сада се стигло до 46. и 47. члана где се говори о матичности. Када буде завршен нацрт Закона предаће се Министарству културе које ће покренути јавну расправу а биће и на сајту НБС.

Закон о обавезном примерку рађен је у сарадњи НБС, Библиотеке Матице српке и Универзитетске библиотеке. Овим Законом предвидело се више значајних новина, као нпр. да је обавеза изавача да поред 5 обавезних примерка преда и електронску верзију која би се чувала на сајту НБС и Библиотеке Матице српке, те би се тако уједно уштедело и време на дигитализацији нове грађе.

У току је разматрање и Закона о издаваштву, а председник радне групе која ради на његовом доношењу је управник НБС Сретен Угричић.

Нацрт Закона о старој и реткој библиотечкој грађи на коме су радиле Народна библиотека Србије и Библиотека Матице српске, је завршен и њиме су регулисани критеријуми и категорије старе и ретке библиотечке грађе. Критеријуми су наиме, дефинисани и раније за стару, ретку и минијатурну грађу. Оно чему се сада посебно посветила пажња јесте: вођење регистара, заштита и конзервација књига (техничке мере), процедура категорисања и потенцијално решење о библиоткеама које ће добити решења о вршењу заштите књига. Сви правилници који постоје већ су ревидисани јер се сматрало да их је превише када је реч о старој и реткој књизи (9 правилника, 11 упутстава).

Када је реч о Закону о културном наслеђу, који треба да буде општи закон за све појединачне законе који се односе на библиотеке, музеје, архиве, стару и ретку библиотечку грађу и тд., речено је из Министарства културе да ће се на њему радити 2011. године. Прва верзија овог Закона из 2006. била је преобимна и од ње се одустало. Оформљена је нова радна група за израду овог Закона и у њој је Летица Роквић, секретар НБС и стручњаци из осталих културних делатности. У овој радној групи налази се и Весна Ињац, а председник ове радне групе је господин Јакшић из Панчева. Група је до сада имала само два састанка.

Весна Ињац наводи неуједначеност у доношењу закона. Јер сама логика налаже да Закон о културном наслеђу треба да буде донет први.

Правилник о вишим стручним звањима који је послат на разматрање Министарству културе 17. августа 2009. године у фебруару 2010. године је одлуком Министарства културе одбијен за усвајање тако да правилник о стручним испитима и стручним завњима остаје непромењен.

Направљен је и нацрт Статута БДС и он ће ускоро ићи на расправу.

Закон о обавезном примерку је завршен. Размишља се о дефинисању Завичајног локалног примерка. По овом питању Душица Мандић из НБ "Жарко Зрењанин" из Зрењанина навела је пример своје матичне библиотеке. Већ осамнаест година Библиотека прима 1-2 примерка књиге од штампара са подручја Банату. То је регулисано законским чланом који је изашао у Међуопштинском службеном листу и Статутом Општине. Проблем обавезног примерка је веома велики и тешко га је дефинисати и решити. Да ли обавезати изадаваче или штампаре. Владимир Шекуларац, начелник Матичног одељења НБС наводи да локални органи управе нису надлежни да доносе одлуку о локалном обавезном примерку. Сходно томе, требало би да на захтев библиотеке набавити један локални примерак као што је то на пример регулисано у хрватској верзији закона.

У септембру месецу требало би да буду завршени нацрти свих закона који се тичу библиотекарства те би тако у децембру месецу отишли на скупштинску расправу.

Господин Владимир Шекуларац говорио је о проблему постављања руководилаца библиотека и о обавези континуираног стручног образовања. Једна од идеја за руководиоце библиотека била је да то буду дипломирани библиотекари са завршеним мастер студијама. Међутим њих је мало у односу на библиотеке тако да је та идеја одбачена. Што се тиче обавезе континуираног стручног образовања он је истакао обавезу радника да прате образовне програме Народне библиотеке Србије (радионице, предавања, обуке) и да се сходно својим интересовањима и усавршавању укључују у исте. Временом ће то сигурно постати и законска обавеза запослених, континуирано образовање које ће се бодовати на основу добијених лиценци са обуке која је акредитована. Акредитацију континуираног образовања општина је дужна да финансира и то би требало као опција да буде обавезно заступљено у сваком плану рада библиотеке. Директор је дужан да по захтеву стручне раднике шаље на усавршавање.

Весна Петровић, председница Секције за матичне библиотеке говорима је о Стандардима за јавне библиотеке. Говорила је о разликама између старих и нових Стандарда. Навела је да су донети на основу Закона о библиотечкој делатности, односно подзаконских аката и Смерница Ifla/Unesco за јавне библиотеке. Навела је да се у мрежи јавних библиотека сада посебно разматрају Матичне јавне библиотеке и Општинске јавне библиотеке, о библиотечком огранку као стационарном и покретном (библиобус). Покретни фонд је сада ограничен на 250 јединица и мења се два пута годишње. Наведен је пример библиобуса Кладова, Пријепоља и Алексинца.

Када је реч о условима за рад предвиђеним новим Стандардима као новина се јављају одредбе које се односе на рад библиотечко-информационих стручњака. Када је реч о техничкој опреми онда треба обратити пажњу на на минимални број места за бесплатан приступ Интернету према датој табели. Када се говори о библиотечко-информационој грађи промењени су проценти библиотечког фонада јавне библиотеке.

Када је реч о коришћењу фондова јавне библиотеке онда треба посебно обратити пажњу услугама за младе и услугама за посебне групе корисника.

Промењено је и радно време огранака. Библиотечки огранак требало би да буде отворен најмање 30 сати недељно. Треба обратити пажњу и на одредбе које се односе на позајмљивање и коришћење библиотечко-информационе грађе и статистичке извештаје о коришћењу библиотеке.

Господин Владимир Шекуларац рекао је да када је о Стандардима реч, они би требало да буду донети од Министарства културе како би за Осниваче били обавезујући. Те се нада да ће се у перспективи то и догодити како би били и законски и правно обавезујући.

На састанку се покренуло и питање отписа библиотечке грађе. Комисија за ревизију и отпис библиотечке грађе дужна је да спискове отписаних књига пошаље Одељењу старе и ретке књиге које води Оливера Степановић, како би Национална библиотека видела дали има минусе у свом фонду и ако их има добије на тај начин могућност да их попуни.

Господин Владимир Шекуларац подсетио је да се посебна пажња обрати на Закон о култури чл. 7, став 1 који се односе на Општину или Град, односно њихово финансирање библитеке. Да се финансијски план за 2011. годину благовремено достави Оснивачу.

Записник водила

Вера Зарић Митровић

Извор: www.bds.rs

Мобери, доста је било!

2010-07-02T11:16:00.002+02:00

Мобери, доста је било!

Ко су мобери? Они управљају вашим животима и воле себе да зову менаџерима. Они то чине на радним местима, где проводите више времена него са својим породицама, којима се најчешће враћате уморни, понижени, увређени. Под моберима се подразумевају они који психолошки, морално, сексуално или на друге начине малтретирају, злостављају и упорно покушавају да елиминишу особе за које сматрају да им сметају.

Психолози тврде да су мобери особе са поремећајем личности. То су мање способне, али према систематизацији радних места моћне особе, без капацитета за љубав, креативност, за давање и дељење. Њима се лако придружују слабе личности (полтрони) у страху да сами не постану жртве, идентификују се са агресором, стају на његову страну очекујући личну корист.

Мобери мобингом прикривају немоћ у некој другој сфери свог живота, формирајући око себе групу у којој доказују своју моћ и важност на рачун жртве. Често се, злостављајући, заправо осећају инфериорно (иза сваке препотенције стоји нека импотенција). Тако осигуравају доминантну позицију или одстрањују онога ко им, према њиховој перцепцији, стоји на путу успеха. Неретко то чине из страха да неће бити цењени и да ће сами постати нечија жртва. Неки злостављачи то раде свесно са намером да нашкоде другоме и да га присиле да напусти радно место.

Они вас изолују на радном месту, не зову вас на састанке или прославе, оговарају, исмевају, негативно коментаришу ваше личне карактеристике. Неосновано вас критикују, вређају, избацују из своје канцеларије, не дају вам радне задатке или их стално мењају, дају вам кратке рокове, одузимају средства за рад. Не допуштају вам годишњи одмор и слободне дане, приговарају када сте на боловању, па чак и прете.

Препознајете их, зар не? Зато немојте да ћутите. То је ипак најгоре решење. Зарад вас и ваше деце, ваше породице.

БЛИЦ, 2. VII 2010.

Стручна екскурзија - 25. 6. 2010.

2010-06-29T19:28:00.010+02:00

Колектив Библиотеке шабачке појачан пензионисаним колегиницама и колегама, у оквиру стручне екскурзије обишао је Вуков завичај. Последњи петак у јуну, пред сезону годишњих одмора, а по завршетку Дана књиге, уобичајен је термин за једнодневно путовање. Ове године обишли смо Лозницу и били гости тамношње библиотеке, етно село Сунчана река на обали Дрине, да би смо путешествије окончали у Тршићу, родном селу Вука Караџића.
Фотографије које смо направили дају најбољи опис наше шетње.

Нова инфотека

2010-06-29T12:02:00.002+02:00

Објављена је нова Инфотека, часопис за библиотекарство и информатику, и нови број Високошколских библиотека, стручног гласила Заједнице библиотека универзитета у Србији. Реч је о првим бројевима у овој години.

Инфотека (бр. 1, год. 11, април 2010) доноси четири научна рада: "Смернице иницијативе за кодирање текста и њихова локализација" Томажа Ерјавеца, "Лексикон-граматика и семантички веб" Анибале Елиа и Симонете Виетри, "Софтверска пиратерија у Србији" Биљане Калезић и "Властита имена у екстракцији информација" Сандре Гуцул-Милојевић.

Објављени су прилози Марије Стиковић "Прва европска летња школа "Култура и технологија"; Адама Софронијевића "Један поглед на Етику у науци и култури - Међународна научна конференција, Београд, 25. и 26. септембар 2009. године"; Вере Петровић "Библиотечко-информациони центар Економског факултета у Сарајеву" и Наташе Васиљевић "Путујући кроз транзицију: од преживљавања до процвата, Карен Калхун OCLC".

Главни и одговорни уредник Инфотеке је доц. др Цветана Крстева и часопис је доступан у папирнатој и е-верзији на српском и енглеском језику.

Електронско издање Инфотеке (бр. 1 за 2010. годину)

English version of Infotheca, Journal of Informatics and Librarianship No 1, Volume XI, April 2010

Високошколске библиотеке (бр.1 за 2010 годину) доносе прилог Татјане Брзуловић Станисављевић "IFLA дискутује о Гугловом споразуму", извештај са шестих Међународних сусрета библиотекара слависта у Сарајеву априла, утиске са Сајма књига у Лајпцигу марта ове године Адам Софронијевић, промишљање Миљана Тодоровић о библиотекама будућности и превод текста Рокеле Страдер "Кључне речи или предметнице".

Циљ Високошколских библиотека је да редовно извештава о активностима Заједнице и доноси прилоге занимљиве како за библиотечку, тако и за ширу јавност. Посебан нагласак је на прилозима из библиотека у целом региону и на разговорима са представницима научне и стручне јавности из земље и света, како би се успоставила што боља сарадња између свих заинтересованих и како би сазнања о активностима библиотека допрла до што ширег круга читалаца. Главни и одговорни уредник је мр Вера Петровић.

Високошколске библиотеке су доступне само у електронској верзији на сајту Заједнице библиотека универзитета у Србији.

Високошколске библиотеке (бр.1 за 2010 годину)

Подршка библиотекара, издавача и аутора

2010-06-21T10:26:00.000+02:00

Модел откупа књига за библиотеке у основи је добар модел, али има простора и да се он унапреди, изјавио је министар културе Србије Небојша Брадић поводом управо објављеног конкурса за откуп публикација објављених 2009. године.

Досадашњи двостепени начин бирања књига, што је радила најпре комисија а потом и сами библиотекари, биће промењен, како је најављено, до краја 2010. године.

„Анализом примедби, али и мењањем оног што утврдимо као недовољно добро у раду досадашњих комисија, не само када су критеријуми у питању, већ и сама пракса, настојаћемо да тај и такав модел додатно побољшамо“, рекао је Брадић.

Измене, које ће бити начињене за наредни откуп, биће урађене на основу предлога Радне групе за анализу, професионални развој и перманентну едукацију у издаваштву, као и исхода стручне дебате која ће бити организована у склопу програма „Године књиге и језика“.

Брадић је уверен да ће измене имати пуну подршку библиотекара, издавача и аутора, али и стручњака са Филолошког факултета. Он је подсетио да ће закони о библиотекама, о старој и реткој књизи, о обавезном примерку и о издаваштву ускоро ући у јавну расправу, и тиме ће Министарство културе бити корак ближе ка целовитом законском уређењу области књиге.

„Доношење тих закона створиће и боље услове за деловање у пракси, укидањем омасовљених облика злоупотребе, непрофесионалности и нелојалне конкуренције“, рекао је Брадић. Такође, Министарство културе је подстакло и питање законског уређења службеног језика и писма и у сарадњи са другим министарствима радиће на доношењу неопходних закона и у тој области.

Закон о спречавању злостављања на раду

2010-06-14T13:31:00.016+02:00

Народна скупштина Србије је на Четвртој седници Првог редовног заседања у овој години донела Закон о спречавању злостављања на раду. Текст Закона је објављен у Службеном гласнику бр. 36 од 28. маја 2010.

Закон можете преузети са нашег сајта:
http://www.bibliotekasabac.org.rs/zakon.pdf

Ноћ музеја

2010-05-18T08:12:00.003+02:00

Тема Шабац издалека кроз стару фотографију јесте покушај учешћа у заједничком смислу, разумевање које није пуко сагледавање из перспективе садашњег. Стојимо испред фотографија прошлих векова и учествујемо, разумевамо себе и своје окружење. Истина је да егзактне чињенице лакше и брже долазе до онога што можемо звати смислом, временом или суштином и то подједнако за све, а фотографија је, ипак, нешто што се тиче неколицине. Флусер је веровао у магијску моћ фотографије - цепањем неке мислимо да уништавамо то сећање или догађај, чувањем фотографије верујемо да чувамо део себе, део нечега што желимо да траје. Показивањем фотографије закорачујемо у један наизглед статичан свет тишине и нама далеке, недоживљене атмосфере. Али, неком магијом, фотографија обнавља димензије које су такође суштинске људском бићу и његовој култури.

Библиотека са својим Завичајним фондом поседује као изузетну вредност, по устројству Завичајног одељења, фотографије које су у вези са Шапцем и то у сваком смислу - шабачким животом, културом, традицијом, историјом, укратко, Шабац издалека или изблиза, али из свих углова и перспектива.

Ова изложба је тематски подељена на најбитније сегменте тадашњег али и садашњег времена, она је једноставно ванвременска. Погледајте, размислите, упоредите...

Отворена прва ромска библиотека на Балкану

2010-05-08T11:30:00.001+02:00

Прва ромска библиотека на Балкану отворена је у новосадском приградском насељу Шангај.

Библиотека, која носи име ромског песника и борца за еманципацију и описмењавање Рома Трифуна Димића (1956-2001), ће функционисати као огранак Градске библиотеке и за сада има фонд од око 4.000 књига, од којих је око 350 на ромском језику.

У библиотеци „Трифун Димић“ радиће две Ромкиње које су тај посао добиле на конкурсу Покрајинског секретаријата за рад а један од критеријума за запошљавање био је да знају ромски језик.

Објекат има око 100 метара квадратних, а адаптиран је уз помоћ Града Новог Сада, Фонда за отворено друштво у Београду, Народне библиотеке Србије и Канцеларије за инклузију Рома и Матице ромске.

Библиотеку су отворили градоначелник Новог Сада Игор Павличић и директор Народне библиотеке Србије Сретен Угричић.

2010-04-20T18:29:00.000+02:00

За рад у библиотеци неопходно је објединити способност организовања, вештину комуникације, познавање теорије информације, социологије и психологије…

Највећи изазов који стоји пред библиотекарском професијом је, ипак, ширење "лепезе" услуга применом најновијих достигнућа информационих технологија, али никако на штету књига.

Многа занимања данас узмичу или се из темеља мењају пред "најездом" дигитализације. Међу њима су и библиотекари. Многи аналитичари стално истичу све већу конкуренцију између књига и нових технологија која би могла да резултира потпуном променом концепције и изгледа досадашњих библиотека, а тиме и библиотекарске професије. Неки чак предвиђају постојање искључиво виртуелних, дигиталних библиотека без зидова. Други, пак, тврде да ће књига, бар у догледно време, преживети.

Аутор: Биљана Корица Вукајловић

Преузето: www.emg.rs

Култура здравља

2010-04-16T23:54:00.004+02:00

Библиотека шабачка Вас позива на прво предавање из циклуса
Култура здравља

Умеће живљења - стрес и против њега
о теми говори др Љиљана Станимировић, психијатар
Среда, 21. април 2010. у 19:30
Хол Библиотеке шабачке

Недеља здравља

2010-04-08T10:49:00.006+02:00

Поводом светске недеље здравља деца из Дечије креативне радионице Библиотеке шабачке вам поручују: "Здравље је стање физичког, психичког и социјалног благостања а не само одсуство болести и оронулости. Здравље није све, али без здравља све је ништа." (Устав светске здравствене организације, 1946)

Одржан стручни семинар у Библиотеци шабачкој

2010-04-06T16:03:00.000+02:00

Библиотеке и развој културе читања назив је стручног семинара одржаног у Библиотеци у уторак 6. априла. Доктор Жељко Вучковић, дугогодишњи библиотекар у Библиотеци Матице српске, данас професор Универзитета у Новом Саду у интерактивном разговору са библиотекарима округа изнео је веома интересантна и подстицајна размишљања на тему културе читања. Мисао Гистава Флобера Читај да би живео била је уводно, метафизичко одређење читања, које је у даљем разговору одређено као утеха, забава, извор знања и највећег уживања. Читање носи велику одговорност, неопходно је препознати, али и створити потребе корисника, изаћи им у сусрет и у динамичком односу библиотека-корисници изградити информисаног и компетентног грађанина – један је од закључака семинара, који се нарочито истиче у овој години, Години читања и језика.

Владета Јеротић у Библиотеци шабачкој

2010-04-06T14:50:00.004+02:00

Библиотека шабачка Вас позива на предавање академика Владете Јеротића
Зашто је тешко људима да воле?

Среда, 7. април 2010. у 19 часова и 30 минута
Хол Библиотеке шабачке

Наш колега Кит

2010-04-06T12:14:00.002+02:00

Најпознатији рокенрол хедониста Кит Ричарс написао је аутобиографију, али уместо скандала његове фанове очекује нешто друго – откриће да је Китова највећа жеља била да буде библиотекар.

Гитариста у аутобиографији открива да је заправо „књишки мољац“ који има неколико библиотека у својим домовима у Сасексу и Конектикату.
Издавачи Ричардсове књиге кажу да је својевремено Кит тражио професионалну помоћ како да среди своју колекцију књига, и да је потом сам почео да их сортира. Омиљене су му ретке књиге о америчкој рок музици и Другом светском рату.

„Док одрасташ, постоје само две институције које могу да утичу на тебе – црква, која припада богу и библиотека, која припада теби“, рекао је Кит .

2010-04-03T17:23:00.002+02:00

"Васељена – неки је називају Библиотеком..."

Хорхе Луис Борхес

Човек који има библиотеку и врт, не жуди ни за чима. Цицерон

2010-04-01T16:52:00.002+02:00

Човек постаје део свега онога што је прочитао - књижевност открива оно што стварност скрива, права студија људске врсте су књиге।Читање добрих књига је попут разговора с најврснијим људима прошлих векова.

Коначно, ево и нас :-)

2010-03-31T13:07:00.001+02:00

Са појавом пролећног сунца рођен је блог Библиотеке шабачке.
Ово је сусрет Вас и нас, драги корисници, на нов начин и у новој димензији.
Излазимо кроз виртуелни простор међу Вас очекујући добру интеракцију.